3.SETVA

 

Pojam i značaj semena (semenski materijal)

 

 

Jedna od važnih osobina biljne proizvodnje jeste reprodukcija. Da bi se ostvarili visoki i kvalitenti prinosi gajenih biljaka, potrebno je koristiti kvalitetno seme za setvu.

Reprodukcioni ciklus biljke podrazumeva vreme koje je potrebno da se ostvari potomstvo, odnosno da se dobije generacija novih biljaka. Kod različitih vrsta gajenih biljaka, reprodukcioni ciklus je različit. Može da traje do jedne godine ili više godina (anualne i perene biljke). Kod jednogodišnjih useva, jedan proizvodni ciklus se završava krajem vegetacionog perioda, odnosno njegovom žetvom i berbom, čime se dobija seme, plod ili vegetativni organ, koji služi za reprodukciju. Postoje i dvogodišnje vrste koje u prvoj godini daju proizvod koji je cilj gajenja, a u drugoj godini cvetaju i plodonose, odnosno donose seme (repa, mrkva, kupus i druge kupusnjače, veliki broj korenasto-krtolastih biljaka).

Većina kulturnih biljaka (njivske, travnjaci) se razmnožavaju iz semena (generativno), a manji broj vegetativno, odnosno biljnim delovima ili organima koji služe za setvu, a deklaracijom su označeni kao seme (krtole, lukovice, reznice, rizomi, stoloni, kalemljenje ili rasadom).

 

Seme u širem smislu predstavlja sve ono iz čega se dobija nova biljka.

U botaničkom smislu, seme može biti: pravo (prosto - mahunarke, kupusnjače), seme plod (jednosemeni plod - krupa, kod strnih žita i vlatastih trava) i složeno seme (klube kod repe - nepravilnog je oblika i najčešće ima više semena).

U ratarstvu seme može biti pravo i nepravo. Pravo seme je organ viših biljaka nastao u procesu oplodnje, nakon spajanja muške i ženske polne ćelije, sa ciljem produženja vrste (pravo seme, seme plod u botaničkom smislu, složeno seme). Nepravo seme podrazumeva druge organe koji nisu seme u pravom smislu, a služe za razmnožavanje (reprodukcioni materijal) u biljnoj proizvodnji (vegetativno seme, sadi se).

 

Kvalitet semena je od ključnog značaja u poljoprivrednoj proizvodnji, jer sav trud oko drugih agrotehničkih mera koje se primenjuju, od obrade, đubrenja, preko nege useva, može biti doveden u pitanje, ako je za setvu upotrebljen loš semenski materijal. Odavno je poznat značaj kvaliteta (narodna poslovica: “kako poseješ, tako ćeš i žeti”).

Zbog izuzetne važnosti semena, njegova proizvodnja, dorada i promet su zakonom regulisani. U Republici Srbiji postoji zakon o semenu i semenskom materijalu koji reguliše ovu oblast. Jako je važno da se ovaj zakon poznaje, jer se može desiti da kvalitet semena ne odgovara deklarisanom (neodgovarajuća klijavost, nedovoljno očišćeno seme, sadržaj semena drugih vrsta ili semena korova). Naročito je opasno seme karantinskih korova, kao što su vilina kosica ili kukolj, kojih ne sme biti u deklarisanom semenu. Svi učesnici u proizvodnji, doradi i prometu semena, uključujući i poljoprivredne stručne službe, moraju odgovorno obavljati svoj posao u skladu sa zakonom. Primenu zakona o semenu kontrolišu i poljoprivredne inspekcije. Svaki propust koji se napravi podleže kaznama.

Kvalitet semenskog materijala, pored obrade, đubrenja, plodoreda, nege i zaštite useva, veoma je značajan elemenat tehnološkog procesa proizvodnje. Kvalitetnije seme daje potomstvo koje se uspešnije odupire nepovoljnim uslovima sredine, štetočinama, bolestima i daje veći prinos.

Kvalitet semenskog materijala određuju njegove unutrašnje i spoljašnje osobine.

 

 

 

Unutrašnje osobine semena - Sortna vrednost

 

 

 

Najvažnija unutrašnja osobina semena je sortna vrednost semena. Sortna vrednost (pripadnost) je rezultat višegodišnjeg selekcijskog rada.

U prošlosti je potencijal za prinos kod većine biljaka bio mnogo manji nego što je to danas, ali su i njihovi zahtevi za uslovima uspevanja bili manji. Tokom vremena, zahvaljujući selekciji i oplemenjivanju biljaka, došlo je do povećanja prinosa novih sorti, kao i do usmeravanja njihovog kvaliteta u određenom pravcu. Međutim i zahtevi ovih sorti su postali veći, tako da je pri gajenju današnjih novih visokoprinosnih sorti potrebno intenzivno primenjivati agrotehničke mere, kako bi se njihov potencijal za prinos maksimalno ispoljio. Nausuprot tome, stare niskoprinosne sorte zahtevaju manje nege, tolerantnije su na nepovoljne uslove spoljne sredine, a intenzivna primena agrotehničkih mera kod njih neće dati odgovarajuće rezultate kao što je to kod visokoprinosnih sorti.

Kvalitetno seme ima i odgovarajući genetički potencijal za odgovarajuće osobine kvaliteta. Tako u okviru jedne iste bijne vrste danas postoji veći broj sorti koje se među sobom razlikuju, a koje su nastale usled usmeravanja njihovog oplemenjivanja u pravcu stvaranja određenog kvaliteta proizvoda koji je poželjan za određenu namenu (na primer pivski ječam i ječam za proizvodnju stočne hrane...).

S obzirom da je kod velikog broja biljnih vrsti u pogledu visine prinosa dostignut maksimum, u poslednje vreme, oplemenjivanje biljaka je usmereno prema posebnim osobinama koje biljke čine tolerantnijm na pojedine nepovoljne uslove spoljne sredine (sušu, mraz, bolje usvajanje mineralnih hraniva, simbioza sa posebnim vrstama i sojevima mikroorganizama...), a da pritom ne dodje do smanjenja njihovog potencijala za prinos i kvalitet.

 

Oplemenjivanje i selekcija biljaka u cilju stvaranja kvalitetnih sorti i hibrida je veoma dug i spor proces. Zbog toga u materijalnu vrednost sortnog semena, osim direktnih troškova u proizvodnji, ulazi i minuli rad na stvaranju sorti. Sorta je nosilac morfoloških, bioloških i fizioloških osobina biljaka. Sve te nasledne osobine nisu vidljive golim okom na semenu, već se ispoljavaju u toku gajenja. Genetski potencijal sorte se ostvaruje na odgovarajućem agrobiotopu kroz različite parametre kao što su visina, izgled biljaka, vreme stasavanja, otpornost, adaptabilnost, a na kraju se sve to manifestuje na prinos i kvalitet.

 

Sorte nastaju u veoma složenom procesu oplemenjivačkog rada na osnovu "alata" genetike i oplemenjivanja biljaka. Proces je relativno spor i zahteva strpljenje, znanje, vizionarski osećaj, ali i malo sreće da se iz brojnih ukrštanja i manipulacija genetičkim materijalom dobije nova poželjna osobina, koja se može preneti na potomstvo. Priznavanje sorti vrši država preko sortne komisije. Postupak priznavanja se odvija tako što se kroz sistem sortnih ogleda, na tačno određenom broju lokacija potencijalno nove sorte porede sa tzv. standadima. Kako bi sorta bila priznata, mora biti bolja od standardnie sorte, odnosno da je prema određenim osobinama nadvisi. Nakon priznavanja, sorta se stavlja na sortnu listu. U promet semena se stavljaju samo one domaće i strane sorte koje se nalaze na sortnoj listi. Sorta se dalje prati kroz sortne oglede, kako bi se izvršila rejonizacija.

 

Pri izboru sorti, treba znati da ne postoji idealna sorta. Jedan od faktora za odabir sorte je to da li je domaća autohtona ili strana. Uvek treba poći od toga da su domaće autohtone sorte nastale u uslovima u kojima će se gajiti i da tu daju najbolje rezultate. Mada može da dođe u obzir i upotreba stranih sorti koje su proverene. Izbor sorte se oslanja na sortnu vrednost semena i veoma je važan element u agrotehnici.

Sortu odabira proizvođač na osnovu informacija koje ima o njoj. Za odabir su važni tradicija, tržište i marketing. Pri izboru sorti se preporučuje gajenje više sorti jedne vrste kako bi se smanjio rizik u pobačaju nekih od njih. To vodi stabilizaciji prinosa, odnosno smanjuju mogućnosti velikog variranja u prinosu gajene vrste. Veći broj sorti se gaji i zbog bolje organizacije rada u proizvodnji, tako da je u tom smislu važna dužina vegetacije sorte. Odabirom sorti različitog vremena stasavanja, olakšava se zaobilaženje sezonskih špiceva pri obavljanju agrotehničkih operacija. Osim izborom sorte po vremenu stasavanja, tzv. sezonski špicevi se izbegavaju i različitim rokovima setve (kasnije posejano, kasnije stiže za žetvu).

Posao oko odabiranja sorti za odgovarajuće agroekološke uslove je olakšan zahvaljujući postojanju rejonizacije. Rejonizacija ili preporuka sorti za odgovarajuće regione na osnovu uslova koji u njima vladaju se vrši na osnovu višegodišnjih istraživanja u vidu gajenja sorti i njihovog praćenja u sortnim ogledima.

 

Promena semena. Sortna vrednost sa vremenom opada zbog "izrodnjavanja". Do toga dolazi usled nekontrolisanog ukrštanja i zbog gubitaka otpornosti na bolesti i štetočine. Zbog toga, posle izvesnog vremena, potrebna je promena semena koja može biti:

- Osveženje semena iste sorte (semenom iste sorte sa drugih područja);

- Zamena stare sorte iste kulture novom domaćom sortom;

- Introdukcija stranih sorti.

 

Obezbeđenje sortnog semena i zaštita proizvođača i korisnika semena - podrazumeva obezbeđenje proizvodnje i prometa samo deklarisanog semena. U ovoj oblasti najvažniju ulogu imaju selekcijske kuće (ustanove), koje pored stvaranja sorti vrše i umnožavanje i deklarisanje semena. U dugom vremenskom periodu, u Srbiji su to bili samo državni instituti, a od kraja dvadesetog veka postoji privatna inicijativa i regulativa u stvaranju sorti i hibrida, njihovoj doradi i prometu. Da bi neka institucija vršila umnožavanje i promet neke sorte, mora da poseduje autorska prava.

Selekcijske kuće stvaraju nove sorte i hibride i staraju se o obezbeđenju originalnog sortnog semena od koga se kasnije dobijaju ostale kategorije semena kao što su: od originalnog semena se dobija superelita, a zatim elita, prva sortna reprodukcija, druga sortna reprodukcija i na kraju merkantil.

Važan detalj u proizvodnji semena je kontrola semenskog useva i semena odnosno aprobacija. Ona podrazumeva kontrolu kvaliteta semenskog useva na polju, kao i procesu dorade sve do njegovog pakovanja. Aprobacijom se bave državne službe, odnosno poljoprivredne inspekcije i poljoprivredne stručne službe. Za svaku biljnu vrstu, tačno je određen broj izlazaka aprobatora na teren i njegov zadatak. Za određene biljke bitan je neki momenat u fenofazi rasta i razvića kao i kontrole koje se vrše u doradnim centrima, a pre pakovanja. Aprobator je obučena osoba koja stručno pregleda usev i stručno vodi zapisnik o tome.

Najvažniji dokument na kraju je Deklaracija o kvalitetu semena i sadnog materijala, koja ne može biti data bez kontrole ovlašćene laboratorije koja je na osnovu analize uzoraka potvrdila da je kvalitet semena zadovoljavajući u skladu sa zakonom. Deklaracija o kvalitetu semena (velika) se nalazi kod svakog prodavca semena, a kupci pri kupovini semena dobijaju mini deklaraciju ili atest, koji se nalazi na samom pakovanju. Podaci sa velike i male deklaracije moraju da se slažu.

 

 

 

Spoljne osobine semena

 

 

 

Na uspeh u biljnoj proizvodnji utiču i brojne spoljnje osobine semena od kojih su neke vidljive, ali se većina određuje analitički. Najznačajnije spoljne osobine semena su: čistoća, klijavost, energija klijanja, masa hiljadu semena, hektolitarska masa, udeo vode u semenu (vlažnost), snaga nicanja, specifična masa, oblik, boja, sjaj, miris i zdravstveno stanje semena. Brojne zdravstvene osobine se takođe mogu eksperimentalno ispitati.

- Čistoća - praktikum,

- Klijavost - praktikum,

- Energija klijanja - praktikum,

- Masa hiljadu semena - praktikum,

- Hektolitarska masa - praktikum,

- Udeo vode u semenu (vlažnost) - praktikum,

- Dormantnost semena je sposobnost semena nekih biljnih vrsta da ne klija odmah nakon fiziološkog zrenja. Da bi ovakvo seme klijalo, potrebno je da prođe određenu fazu mirovanja, a pod time se podrazumeva naknadno dozrevanje semena. Dormantnost može biti primarna i sekundarna. Primarna dormantnost podrazumeva prirodno mirovanje. Seme u povoljnim uslovima ne klija, a period mirovanja se prekida posle određenog vremena ili dejstvom nekog spoljnjeg faktora. Sekundarna dormantnost je izazvana usled nepovoljnog dejstva nekog faktora. Period mirovanja je različit kod različitih vrsti biljaka, a i između različitih sorti iste vrste. Dormantnost može biti izazvana tvrdom nepropusnom semenjačom za vodu i vazduh, ili nedovoljno razvijenim delovima klice (embrionalno mirovanje). Za prekidanje stanja mirovanja semena mogu se koristiti različite metode u zavisnosti od prirode dormantnosti: kod semena koje sadrži inhibitore moguće je vršiti ispiranje semena u tekućoj vodi temperature 20-25 °C, kod semena sa tvrdom semenjačom se vrši skarifikacija, koriste se hemijska sredstva kao što je giberalinska kiselina, kalijum-nitrat 0,2%, potapanja semena u vodu, hlađenje semena na temperaturi od 5 °C u trajanju od 5 dana do jedne godine, zagrevanje semena na 40 °C u trajanju od 7 dana, primena svetlosti (kod trava).

- Snaga nicanja predstavlja sposobnost semena da primarno stabaoce u određenom vremenu probije sloj zemljišta kojim je prekriveno, određene debljine i zbijenosti, i da potom nikne. Za ispitivanje snage nicanja seme se stavlja u klijališta sa peskom ili zemljom na različitu dubinu (3,5-4,5 cm i više). Seme se pokriva slojem peska ili zemlje, kao u polju u normalnim uslovima setve. Semena moraju biti iste veličine. Posle 14 dana se broje iznikle biljke i izračunava se aritmetička sredina svih ponavljanja. Što je broj izniklih semenki veći, a sloj peska ili zemlje deblji, to je i veća snaga nicanja.

- Specifična masa semena pokazuje koliko je određeno seme teže od mase istog volumena vode. Određuje se pomoću piknometra.

- Oblik, boja, sjaj, miris semena su karakteristični za određenu vrstu, varijetet, formu ili sortu biljaka ili hibrid. Stoga ove osobine služe za identifikaciju sorti i hibrida, a istovremeno su pokazatelji kvaliteta semena

- Zdravstveno stanje semena. Prouzrokovači biljnih bolesti dovode do različitih promena na semenu. Neke gljive iz rodova Ustillago, Tilletia, Sphaceloteca, Sorosporium mogu potpuno da unište seme. Promenu boje, plesnivost i trulež semena prouzrokuju gljive iz rodova Helminthosporium, Fusariumm, Alternaria itd. Do pojave pegavosti na semenu dovode gljivice iz rodova Ascoschyta, Colletotrichum, Diplodia, Sertoria, Cercosporia i dr. Usled aktivnosti nekih gljiva kao što je Sclerotinia sclerotiorum, umesto semena obrazuju se sklerocije koje se šire na druga semena. Navedene pojave dovode do smanjenja klijavosti i uništenja klice. Iz ovih razloga, seme dobijeno iz inostranstva, potrebno je proveriti na prisustvo karantinskih i ekonomskih štetnih prouzrokovača oboljenja. Najsigurnije je ovo ispitivanje sprovesti na karantinskom polju i ocenu oboljenja izvršiti tokom vegetacije. U cilju uništavanja parazita i prouzokovača bolesti, pre setve je potrebno izvršiti dezinfekciju semena.

 

 

 

Priprema semena za setvu

 

 

 

Nakon žetve semenskog useva, seme sadrži različite primese, može da ima povećan sadržaj vlage, ili da je zaraženo različitim parazitima. Zbog toga, pre setve, seme treba pripremiti kako bi se dobio zdrav, ujednačen usev i visok prinos. Posle žetve postoji tačno određen postupak sa semenom, kako bi ono moglo da se deklariše. Potrebno je da se obezbede mere dorade semena kao što su sušenje, čišćenje, kalibrisanje, zaprašivanje semena i dr., u zavisnosti od biljne vrste. Sve mere pripreme semena se dele na mehaničke, fizičke, hemijske i biološke.

Pod mehaničkim merama se podrazumevaju:

-          Čišćenje semena - praktikum,

-          Kalibrisanje (sortiranje prema obliku i veličini) - praktikum,

-          Skarifikacija semena se vrši kod zdravog, klijavog semena sa tvrdom nepropusnom semenjačom za vodu, kako bi se "razbila" dormantost. Skarifikacijom se oštećuje odnosno smekšava semenjača, a može da se vrši kvarcnim peskom, specijalnim brusnim papirima pomošu posebnih uređaja, ili hemijskim metodama, tretiranjem semena sumpornom ili azotnom kiselinom. Skarifikovano seme brže upija vodu, bubri i klija. Međutim, ovakvo seme se brzo kvari i treba ga što pre sejati

-          Segmentiranje klubeta. Neke biljke kao što su krmna i šećerna repa donose seme u plodu koji zovemo klube. Ono je nepravilnog oblika, a u unutrašnjosti se nalazi 3-4 semenke. Ako se celo klube poseje, nakon nicanja je potrebno vršiti proređivanje useva. Kako je ovo vrlo skup i naporan posao, izbegava se setva celog klubeta, već se klube pre setve segmentira, odnosno vrši se razdvajanje semena.

 

Fizičke mere podrazumevaju:

-          Sušenje semena je prva mera nakon žetve, jer pri čuvanju semena, ono ne sme imati više vode od dozvoljene gornje granice (skrobna semena do 14%, uljane kulture ne treba da sadrže više od 11%, a semena kupusnjača do 5% vode) - praktikum;

-          Kvašenje semena se primenjuje kod nekih vrsta kao što je vrežasto povrće, šećerna repa, pamuk, cvekla..., kako bi brže upilo vodu i klijalo. Najčešće se vrši kada se usev podsejava, kako bi biljke što manje zaostajale u porastu u odnosu na ranije posejane biljke. Tehnika kvašenja je različita i zavisi od biljne vrste. Najčešće se vrši 2-3 dana pre setve, tako što se u 100 kg semena dodaje 50 L mlake vode, a zatim se seme vadi iz vode i ostavlja da stoji u rasutom stanju do setve. Tako navlaženo seme treba sejati u vlažno zemljište, jer u  suvom zemljištu može doći do njegovog propadanja.

-          Hibernizacija (hlađenje) semena, odnosno tretiranje semena niskim temperaturama. Vrši se kod kriofilnih vrsta (od jednog do nekoliko dana na oko -4°C), kako bi mogle da se dalje normalno razvijaju i donesu plod;

-          Tretiranje semena strujom je takođe jedan od fizičkih postupaka koji je kod nekih kultura pokazao odlične rezultate. Seme se izlaže uticaju električne struje visokog napona, frekvencije 50HZ u trajanju od 30 sekundi do jednog minuta. Tretirano seme brže klija i niče, biljke kasnije bujnije rastu i daju u proseku 10-15 % veći prinos. Tretiranje strujom se vrši 10-20 dana pre setve;

-          Tretiranje semena ultravioletnim, gama i iks zracima je pokazalo dobre rezultate za početni rast i razvoj u vidu stimulisanog klijanja, nicanja i početnog rasta useva, što se kasnije odražava i na povećanje prinosa i kvaliteta proizvoda;

-          Oblaganje semena hidrofilnim koloidima (agar, želatin) koji upijaju vodu, koja je potom dostupnija semenima (pogotovo je pogodno za sitna semena). Ovaj tretman je posebno koristan kod plitke setve i u suvim uslovima.

 

Hemijska priprema semena podrazumeva:

-          Dezinfekcija se vrši da bi se seme zaštitilo u skladištu i po setvi od bolesti i štetočina. Za ovo se koriste različiti pesticidi u toku dorade ili pred setvu. U Srbiji su za setvu kukuruza mnogi proizvođači koristili mesurol koji ima repelentno dejstvo na ptice

- dalje praktikum;

-          Piliranje semena predstavlja oblaganje semena glinom, humusom i drugim materijalima u koje se dodaju đubriva, pesticidi i stimulatori rasta. Na ovaj način seme dobija hranu, a okrugao oblik i veličina granula olakšavaju setvu. Piliraju se mnoga sitna semena (seme šećerne i stočne repe, mrkve, ...);

-          Tretiranje semena đubrivima i regulatorima rasta. Izvodi se potapanjem semena u rastvor đubriva (mikroelementi i makroelementi), i regulatora rasta (giberalinska, nikotinska, ćilibarna kiselina). Koncentracije rastvora za mokro tretiranje semena su niske. Za makroelemente gornja granica je 0,1%, a za regulatore rasta 1-100 ppm. Vreme potapanja semena u rastvor varira od 24-72 sata. Potrebno je poštovati granične vrednosti u pogledu koncentracije rastvor ai vremena potapanja semena u rastvor, jer u suprotnom umesto korisnog, postiže se neželjen efekat.

 

 

Biološke mere:

-          Inokulacija semena - primenjuje se kod leguminoznih biljaka, tretiranjem (zaražavanjem) semena kvržičnim bakterijama kako bi se povećao broj kvržica, a time i količina fiksiranog azota. Za ovu namenu se uglavnom koriste bakterije iz roda Rhizobium. Inokulacija semena se može vršiti i nesimbiotskim azotofiksatorima iz rodova Azotobacter ili Clostridium, mikoriznim gljivama ili bakterijama koje aktiviraju plodnost zemljišta. Postupak inokulacije može biti vlažni i suvi. Suvi postupak podrazumeva oblaganje semena preparatom na podlozi kao što je kalcijum karbonat ili gips. Češći način inokulacije je vlažnim putem. Bakterije se razmnožavaju u laboratorijskim uslovima, a zatim se nanose na podlogu kao što je agar, treset, kaolin, sterilisano baštensko zemljište. Korisno je supstrat obogatiti fosfornim đubrivima. Tako proizveden preparat prodaje se kao bakterijalno đubrivo pod različitim nazivima. Seme leguminoza prethodno treba navalžiti i dobro izmešati sa preparatom, tako da se prevuče tankim slojem preparata. Seme treba mešati sa preparatom u polutamnoj prostoriji i pri difuznoj svetlosti, direktni sunčevi zraci uništavaju bakterije. Inokulisano seme treba sejati odmah nakon inokulacije i ne treba dozvoliti njegovo isušivanje.

-          Jarovizacija semena je takođe biološki postupak. Podrazumeva izlaganje semena nekih kultura niskim temperaturama određeno vreme, da bi biljke kasnije mogle da pređu iz vegetativne u generatinu fazu (kod ozime pšenice, ako se seje s proleća, neće plodonositi). Jaroviacija je kvalitativna faza u rastu i razvoju biljaka (nastaje hormon vernalin koji podstiče nicanje i ubrzava cvetanje useva). Veštački postupak jarovizacije se vrši u laboratoriji, tako što se seme npr. pšenice kvasi i drži na sobnoj temperaturi nižoj od 5°C u trajanju od 6-8 nedelja. Ovaj postupak je komplikovan za široku proizvodnju s proleća, tako da se ne sprovodi u praksi, osim u procesu selekcije ozime pšenice. Veštačka jarovizacija može poslužiti i kod dvogodišnjih useva (mrkva, kupus);

-          Naklijavanje krompira se vrši radi ubrzanja njegovog nicanja u cilju dobijanja ranog mladog krompira. Krompir se slaže u plitke gajbe i drži na temperaturi 8°C pri neprekinom osvetljenju u trajanju od 10 nedelja kako bi započelo klijanje, a zatim se vrši sadnja. Tako naklijan krompir, posle sadnje ranije zameće nove krtole, te je zato ova mera posebno značajna u proizvodnji ranog krompira.

 

 

 

Setva

 

 

 

Setva predstavlja unošenje generativnih organa u zemljište. Setvom treba obezbediti optimalne uslove za klijanje, nicanje i početni razvoj useva. Setvom odgovarajuće količine semena se obezbeđuje veličina i oblik vegetacionog prostora za svaku biljku. Isto tako, setvom u određenom vremenu na određenu dubinu i na određen način, stvaraju se uslovi koji bitno utiču na rast i razvoj biljaka sve do kraja života i time se utiče na visinu prinosa. Uspeh setve zavisi od: količine semena za setvu, vemena setve, dubine setve i načina setve.

 

 

 

Količina semena za setvu

 

 

Poljoprivreda proizvodnja se organizuje na trenutno dostupnom poljoprivrednom prostoru koji je ograničen resurs. Jako je važno da se na postojećim površinama proizvede dovoljna količina poljoprivrednih proizvoda za prihranu stanovništva. Da bi se postigao maksimalan prinos i kvalitet gajenih biljaka po jedinici površine, potrebno je da se zaseje optimalni sklop biljaka (broj biljaka po jedinici površine ili gustina useva). To se čini podešavanjem sejalica i optimizacijom kretanja u setvi.

Redak usev daje niže prinose, plodovi su obično krupniji, zemljište je izloženo eroziji, a zakorovljenost je veća. Prinos po jednoj biljci je veći, jer ona ima veći vegetaconi prostor, ali ako se uzme manji broj biljaka po jedinici površine, ukupan prinos sa te površine je manji.

Gust usev takođe daje niži prinos, ali i lošiji kvalitet, lakše poleže, oboleva, a pri sušnom vremenu ostaje veliki broj jalovih biljaka sa šturim plodovima. Gust usev dodatno poskupljuje prizvodnju.

 

Količina semena za setvu zavisi od:

- Vrste i sorte useva- Važan uslov za optimalno iskorišćavanje proizvodne površine je optimalna gustina biljaka, odnosno broj biljaka po jedinici površine. Optimalna veličina vegetacionog prostora je ona površina koja obezbeđuje najveći prinos po jedinici površine i po pravilu je manja od optimalnog prostora za postizanje maksimalnih prinosa po jednoj biljci. U pogledu veličine vegetacionog prostora postoje velike razlike između pojedinih vrsta, što zavisi od bioloških osobina biljke, ekoloških uslova i cilja gajenja;

- Kvaliteta semenskog materijala - Sve što su klijavost, čistoća i veličina semena manji, potrebna je veća količina semena za setvu;

praktikum...

- Klime - ukoliko su uslovi za klijanje i nicanje u pogledu klime lošiji uslovi, količina semena se mora povećati, kako bi se dobila željena gustina useva. Inače u uslovima vlažnije klime, može se ići na veće gustine useva u odnosu na aridne uslove;

- Osobina i pripremljenosti zemljišta - ukoliko su uslovi za klijanje i nicanje u pogledu zemlljišta lošiji, količina semena se takođe mora povećati, kako bi se dobila željena gustina useva. Inače na plodnijim zemljištma, može se ići na veće gustine useva u odnosu na siromašna zemljišta;

- Vremena setve - sa zakašnjenjem setve, nastaju lošiji uslovi za klijanje i nicanje, dolazi do propadanja određenog broja klijanaca i mladih biljaka, te se u tom slučaju količina semena mora povećati;

- Načina setve - Ako se setva vrši omašno, potrebno je koristiti veću količinu semena.

- Cilja proizvodnje - ako se usev gaji za zelenišno đubrenje ili za silažu, količina semena se povećava za 20-30% u cilju dobijana veće biomase.

 

Norma semena za setvu (kg ha^-1) se određuje na osnovu željene gustine, odnosno na osnovu broja biljaka po m², mase hiljadu zrna i upotrebne vrednosti semena koja se izračunava iz umnoška % klijavosti i % čistoće, i njihovog deljenja sa 100.

 

 

 

Vreme setve

 

 

 

Setva obavljena kvalitetnim semenom u određenoj normi u optimalnom roku je jako važna za postizanje visokih i kvalitetnih prinosa. Prerana ili prekasna setva se negativno odražavaju na rast i razvoj useva, a time i na njihov prinos.

Postoje dva osnovna roka setve: jesenji i prolećni.

Rokovi setve zavise od:

- Bioloških osobina vrste i sorte. Vreme setve pojedinih useva određuju minimalne temperature za klijanje, zahtevi useva za vodom i fotoperiodska reakcija vrste i sorte. Prema biološkim osobinama kulturne biljke, tj. da li podnose, ne podnose ili su indiferentne prema niskim temperaturama, sorte se mogu podeliti na ozime, jare i fakultetivne.

Ozimi usevi se seju u jesen kod svih vrsti i sorti koje za jarovizaciju zahtevaju niske temperature u početku vegetacije, a podnose niske zimske temperature. Prema vremenu setve, one se dele na rane ozime useve i kasne ozime useve.

Rani ozimi usevi se seju u avgustu i septembru. Optimalni rok setve ranih ozimih useva je vrlo kratak i svako zakašnjenje setve povećava opasnost od izmrzavanja. Rani ozimi usevi su: trave, ozima raž, ozimi ovas, ozima uljana repica, ozima grahorica, ozimi stočni grašak.

Pozni ozimi usevi podnose kasniju setvu u jesen i njihov period setve traje kroz ceo oktobar. Ovde spadaju: ozimi ječam i ozima pšenica.

Setva jarih useva se vrši u proleće kada se obezbede minimalne temperature za klijanje. Važan parametar na osnovu koga se određuje vreme setve jarih useva je temperatura setvenog sloja zemljišta, koja se određuje geotermometrima. Na osnovu zahteva prema toploti i izdržljivosti prema niskim temperaturama, jari usevi se dele na rane jare useve i pozne jare useve.

Rani jari usevi su oni koji klijaju na nižoj temperaturi i mogu da izdrže prolećne mrazeve, te se zbog toga mogu sejati u rano proleće, već krajem februara i početkom marta. Takvi usevi su jara strna žita, šećerna repa, stočna repa, grašak, grahorica, lucerka, crvena detelina i dr.

Pozni jari usevi klijaju na nešto višoj tempertaturi (8-12°C) i osetljivi su na niske temperature. U ovu grupu spadaju kukuruz, sirak soja, pasulj, krompir, bostan, duvan. Najčešće se njihova setva obavlja u aprilu.

Fakultativni usevi podnose niske temperature, ali one nisu potrebne za njihovu jarovizaciju (termofazu), te se mogu sejati u jesen ili u proleće, mada često i one daju bolje prinose i kvalitet ako se seju u jesen. Fakutativne sorte mnogih vrsta se seju u kasnu jesen, ako istekne optimalni rok.

Pored ovih glavnih rokova setve postoje i postrni i naknadni rokovi setve. Oni se moraju izvesti što pre nakon skidanja glavnih useva, kako ne bi došlo do skraćenja vegetacije.

- Klima takođe ima značajan uticaj na vreme setve, pre svega preko toplote i rasporeda padavina, kao i preko dužine vegetacionog perioda i dužine dana. Klimatski faktori određuju početak vegetacionog perioda različitih vrsta i sorti.

- Na vreme setve utiču osobine zemljišta i to pre svega toplotni režim. Tako se na lakim i suvim (peskovitim) zemljištima setva obavlja ranije u odnosu na teška, hladna i vlažna zemljišta.

- Vreme setve često uslovljavaju i trenutni vremenski uslovi u vreme optimalnih setvenih rokova

 

Optimalni rokovi za setvu se daju u određenim vremenskim intervalima od 10-20 dana. Tako je za ozimu pšenicu optimalno vreme setve u nizijskim krajevima na teritoriji Srbije od 20 septembra - 20. oktobra. Optimalno vreme setve kukuruza je 5-25. april (10-20. april). Optimalni rokovi su regionalnog, pa i lokalnog karaktera (ravničarski, brežuljkasti i planinski rejon).

Osim optimalnih rokova postoje i tolerantni rokovi (ono vreme u kome je moguće posejati određenu vrstu za zakašnjenjem). Tolerantni rok se produžava desetak dana nakon optimalnog.

 

Pravilo je da se usevi seju na početku optimalnog roka, jer je to jedna od garancija dobrih rezultata.

U ratarstvu, setva se započinje sa kasnim sortama, dugog vegetacionog perioda, a završava se sa ranim sortama.

Sa ciljem sastavljanja plodoreda koji će da omogući prisustvo određene vrste i sorte na tržištu što duže vreme, vrši se kombinovanje rokova setve ranih, srednjih i kasnih sorti. Na ovaj način se obezbeđuje i ravnomernija raspodela poslova.

Od blagovremenosti setve, osim prinosa zavisi još i otpornost biljaka na mraz, sušu, biljne bolesti, korove i štetočine. Blagovremenom setvom na parceli bez korova, obezbeđuje se pobeda gajenih biljaka u borbi sa korovima, jer će one prvo nicati i osvajati prostor.

 

 

 

Dubina setve

 

 

 

Seme se unosi na optimalnu dubinu, odnosno na onu dubinu na kojoj ima najpovoljnije uslove za klijanje i nicanje. U biljnoj poizvodnji važi pravilo da se setva obavlja na dubinu 5-10 puta veću u odnosu na veličinu semena. Izuzetak su krpnozrne leguminoze koje iznose kotiledone kao što su bob, soja, pasulj. Ako je posejano pliće od optimalne dubine, seme nema dovoljno vlage i lakši je plen štetočinama. Ako je dubina veća od optimalne, rizikuje se da seme neće imati dovoljno energije da nikne i može propasti na toj dubini. Ako klijanci ipak niknu, oni su iscrpljeni, jer su potrošili dosta energije.

Dubina setve zavisi od više faktora. Pre svega od biljne vrste. Posebno je važno odrediti dubinu setve u datom trenutku kod lucerke, detelina, trava, šećerne repe i velikog broja povrtarskih vrsta koje imaju jako sitno seme. Inače u povrtarstvu se ovaj problem izbegava rasađivanjem.

Dubinu setve određuje veličina semena, tako da je uobičajeno da krupna semena traže više vode koju traba da upiju kako bi došlo do klijanja. Istovremeno ono ima više rezervi hrane. Zbog toga se ono seje na veću dubinu u odnosu na sitno seme, koje ima značajno manje hranljivih materija.

Na lakšim i peskovitim zemljištima se seje dublje, a na teškim zemljištima se seje pliće. Nešto dublja setva na lakšim zemljištima je manje problematična u odnosu na teška zemljišta, na kojima se lakše stvara pokorica.

Klimatski usovi - u suvijim, aridnijim oblastima se seje dublje u odnosu na humidne.

Vreme setve takođe u značajnoj meri utiče na dubinu setve. Ista vrsta se seje dublje u jesen u odnosu na proleće. Na početku proleća se seje pliće, a suprotno je u pozno proleće. U naknadnoj setvi, ako nema uslova za navodnjavanje, seje se dublje u odnosu na uslove gde se navodnjava.

 

Za svaku biljnu vrstu, sortu i kategoriju se preporučuje određena optimalna dubina setve, a opet u skladu sa prethodno navedenim faktorima, vrši se korekcija.

 

 

 

Načini setve

 

 

 

Način setve određuje oblik i veličinu vegetacionog prostora. Setva može biti ručna i mašinska.

 

 

I Ručna setva

 

 

Ručna setva može biti: omašna po celoj površini, u otvorene brazde pod plug, pod motiku ili u otvorene brazdice.

 

 

1.      Omašna setva po celoj površini

Predstavlja najstariji način setve, koji se sa inteziviranjem poljoprivrede sve više napušta. Zastupljen je na malim gazdinstvima, posebno u siromašnim zemljama. Seme posejano na ovaj način ima slučajan raspored, kao i posle rasturača mineralnih đubriva (ciklona) i avionske setve. Upravo ovakav slučajan raspored semena po površini i dubini je osnovni nedostatak ovog načina. Uz to, vetar ometa setvu, raste potrošnja semena za 20-30%, kvalitet setve zavisi od veštine radnika, a učinak je ograničen fizičikim sposobnostima čoveka. Uz omašnu setvu se dobija veća zakorovljenost useva na onim mestima gde nema semena, dosta semena ostane na površini i strada, a jedan deo biljaka se slabije ukorenjuje. Na posletku, ovi usevi daju niži prinos i kvalitet proizvoda. Ovako se seju biljke gustog sklopa, kao što su stna žita, trave, deteline, lucerka, travno leguminozne smeše. Ova setva se sprovodi na nagnutim terenima na kojima nije moguće kretanje mehanizacije. Nakon obavljene setve se upotrebljava plitko drlanje ili vlačanje. Poželjno je obaviti i valjanje. Ako je na izmaku optimalni rok setve na manjoj površini i uz to je vlažno zemljište onda je opravdano obaviti ručnu setvu.

 

 

2. Setva u otvorene brazde pod plug

Ovo je primitivan način setve zastupljen u nerazvijenim zemljama i krajevima. Vrši se tako što se plugovima otvaraju brazde koje predstavljaju buduće redove širokoredih useva, tako da one određuju gustinu setve. U brazde se može dodavati i mineralno đubrivo. Ovako se može vršiti sadnja krompira ili eventualno setva nekih krupnozrnih kultura koje se inače mogu sejati na nešto veću dubinu.

 

 

3. Setva pod motiku

Bila je zastupljena do pojave mašinske setve. Uobičajena je kod širokoredih useva. Izvodi se tako što se motikom otvori rupa u zemljištu, stave se 2-3 semena, zatrpa se i nagazi nogom. Nakon nicanja uobičajeno je da se vrši proređivanje - ostavljaju se najbolje biljke. Na ovaj način se troši više semena i rada. Ovaj vid setve sa svim manama se i danas takođe koristi u nerazvijenim zemljama. Zove se još i setva u kućice. Na ovaj način se seje: boranija, pasulj, pasulj sa kukuruzom i tikvama. Prisutan je uglavnom na malim površinama, zbog velikog utroška ručnog rada.

 

4. Setva u otvorene brazdice

Primenjuje se na manjim posedima, gde se gaje povrtarske kulture. Za ovaj način su potrebne metalne ili drvene grabuljice ili markeri kojima se otvaraju brazdice u koje se ručno usejava seme i zatrpava se. Ovako se mogu sejati i uskoredi usevi. U cilju ogleda na malim površinama (mikroogledi) mogu se gajiti strna žita ili travne kulture. Grabuljama se seme takođe i pokriva. Osim ovoga, na većoj površini, moguć je prolazak prazne sejalice, čime se markiraju redovi, a u njima se potom motikom otvaraju kućice ili redovi, stavlja se seme izatrpava ručno (uglavnom u eksperimentalne svrhe).

 

 

 

II Mašinska setva

 

 

 

Mašinska setva ima niz prednosti u odnosu na ručnu setvu. Pre svega, dobija se ravnomeran raspored semena u horizontalnom i vertikalnom pravcu, odnosno, seme se nalazi na približno istoj dubini i na približno istom rastojanju. Na taj način, biljci se određuje planiran vegetacioni prostor. Sve to vodi ujednačenom klijanju, nicanju i razvoju biljaka - unifomni usevi. Prilikom mašinske setve vetar ne ometa setvu (osim pri korišćenju ciklona), troši se manje semena, kvalitet setve je bolji, učinak je veći i setva se može kombinovati sa mnogim drugim agrotehničkim merama. Uobičajeno je đubrenje (startno đubrenje), ali i unošenje pesticida, uz to, nekad i agregatiranje priključaka za dopunsku obradu zemljišta.

Da bi se obavila mašinska setva, neophodno je planiranje parcele, odnosno parcela treba da bude što ravnija, što se obezbeđuje pravilnom obradom zemljišta. Pojava sejalice je na neki način i uslovila razvitak kvalitetne dopunske obrade zemljišta.

Prema razmaku redova setva može biti: uskoreda i širokoreda.

 

 

Uskoreda setva može biti: setva u neprekidne redove, setva u unakrsne redove i setva u trake.

 

1. Setva u neprekidne (kontinuirane redove)

Obavlja se na međuredno rastojanje od 8-20 cm, a u redu na 1-3 cm. Na ovaj način se dobija vegetacioni prostor oblika izduženog pravougaonika. Za ovu vrstu setve se koriste žitne sejalice (univerzalne sejalice) na kojima se može isključivati određen broj lula (ulagača semena). Na ovaj način se seju strna žita, šećerna repa, grašak, soja, pasulj, detelina, lucerka, trave.

 

2. Unakrsna setva

Pri ovom načinu setve, polovina semena se seje u jednom pravcu, a druga polovina u drugom, popreko na prvi. Kvalitet setve nije najbolji zbog nešto gušćeg sklopa na mestu ukrštanja. Ovim načinom se takođe troši više vremena i energije, a zemljište se dodatno gazi. Zbog toga je ovaj vid setve značajan samo pri setvi združenih useva, kada se ti usevi ne mogu sejati u istom prohodu, zbog razlike u krupnoći i specifičnoj masi semena. Tako se na primer u prvom prohodu seju žita, a u drugom grahorice, grašak, lucerka, detelina. Cilj je dobijanje kvalitetne smeše i visokog prinosa.

 

3. Setva u trake

Obavlja se tako što se nekoliko redova seje u jednu traku, a između traka se ostavlja prostor isključivanjem lula na sejalici. Prazan prostor između redova se održava kako se ne bi zakorovio. On služi da se po njemu kreće i nadgleda usev, kao i za kretanje prilikom izvođenja pojedinih mera nege. Ovaj način setve se koristi u semenskoj proizvodnji kod useva gustog sklopa kao što su strna žita, lucerka. Ovako se vrlo često gaje i povrtarske kulture kao merkantilni usevi. Teži se da pravac traka bude sever-jug, zbog bolje osvetljenosti. Umanjen prinos zbog gubitka površine nadoknađuje efekat rubnog reda, koji podrazumeva da rubni ili krajnji redovi daju veći prinos od onih u sredini, zbog obilja vegetacionih činilaca.

 

 

Širokoreda setva

Obavlja se u redove razmaka 30-100 cm kod useva retkog sklopa i većeg habitusa, poznatih kao okopavine. Ovakav način setve omogućava rast i razvoj biljaka većeg habitusa (kukuruz, suncokret, krompir). Zahteva međurednu obradu kao što je kultiviranje, ogrtanje, nekada i okopavanje. Cilj međuredne obrade je razbijanje pokorice, uništavanje korova i prihrana. Ovaj način setve se može podeliti na setvu u neprekidne, prekidne redove i setvu u kvadrat.

 

1. Setva u neprekidne redove

Primenjuje se kod velikog broja useva kao što su kukuruz, suncokret, šećerna repa, veliki broj drugih njivskih i povrtarskih kultura. Nakon nicanja, kod okopavina se vrši proređivanje, što je najveći nedostatak. Prilikom proređivanja se ostavljaju bolje razvijene biljke i one koje se nalaze na boljem položaju.

 

2. Širokoreda setva u isprekidane redove

Naziva se još i setva na konačan broj i obavlja se pomoću kvalitetnih sejalica koje mogu da rasporede seme na tačno određeno rastojanje. Rastojanje između redova je najčešće oko 70 cm, a u redu 12-30 cm. Danas se na ovaj način seju kukuruz, šećerna repa, suncokret, neke povrtarske kulture ... Posle nicanja useva sejanih na ovaj način, biljke imaju povoljan vegetacioni prostor za rast i razvoj i nije potrebno proređivanje useva.

 

3. Setva u kvadrat se primenjuje kod okopavina. Razmak redova i razmak biljaka u redu je podjednak i iznosi 50-100 cm, što omogućava unakrsnu obradu, odnosno međuredno kultiviranje uzduž i popreko. Za kvadratnu setvu su potrebne specijalne sejalikce koje dve ili više semenki polažu u kućice a iznikle biljke se ne proređuju. U Srbiji nije značajnije zastupljena.

 

 

 

Posebni načini setve

 

 

 

Izvode se u specifičnim situacijama gde se zbog eksperimentalnih ili loših uslova biva prinuđeno da se primene:

- Setva ozimih uskoredih useva u brazde - vrši se pomoću sejalice koje imaju predraonik koji otvara braze na dubinu do 20 cm, a širine 5-7 cm. U njih se seje seme i pokriva tankim slojem zemljišta. Na ovaj način se seju strna žita u uslovima gde može doći do izmrzavanja, tako da su biljke zaštićene ovim mikroreljefom. Međuredni razmak se u ovom slučaju povećava na 20 cm. S proleća je poželjno vršiti drljanje laganim drljačama kako bi se poravnala površina, ako to nije uradio mraz u toku zime.

- Setva sa valjanjem zasejanih redova okopavina - obavlja se na lakim zemljištima u aridnoj klimi, tako što na sejalici postoji nagazni točak koji valja površinu ispod koje se postavlja seme. Valjanje ima zadatak da pruži semenu bolji kontakt sa zemljištem i uspostavi kapilarne pore, odnosno podigne kapilarnu vodu u setveni sloj zemljišta. Ovaj način setve se ne sme primenjivati na vlažnim i glinovitim zemljištima, jer bi se valjanjem stvorila debela pokorica koja bi otežavala nicanje.

- Setva u neobrađeno zemljište (direktna setva) - Izvodi se sejalicama koje diskovima ispred ulagača otvaraju brazdu gde polažu seme, ali i đubriva i pesticide Često se na ovaj način podsejavaju livade i pašnjaci.

- Setva u brazde (listerovanje) - Izvodi se u aridnimm oblastima pri setvi širokoredih useva jer je u brazdama bolje stanje vlažnosti zemljišta i vlaga se koncentriše prema semenu, odnosno poniku. Brazde se mogu kasnije koristiti i za navodnjavanje.

- Setva na grebenove - Primenjuje se u humidnim i perhumidnim oblastima za širokorede useve, tako što se biljke seju na grebenove, a kanali između služe za oticanje viška vode.

- Avionska setva - Obavlja se u niskom preletu aviona na visini od 12-20 m. Zasejava se pojas širine od 12-18 m. Po rasporedu semena, ovo je omašna setva i jako je važno da pilot koji obavlja ovu setvu bude obučen.

- Setva ciklonima (rasturačima mineralnih đubriva) - radi se usled nedostatka mehanizacije. Dosta se primenjuje u Rusiji, Australiji, Kanadi, SAD.

- Tečna setva - Obavlja se uz pomoć specijalnih uređaja koji imaju cev iz koje izlazi želatinozni nosač sa semenom, a pored semena se dodaju i đubiva i pesticidi. Značajna je kod setve u aridnim uslovima i kod sitnog semena.

- Hidroozelenjavanje - Kod ovog načina se koristi smeša vode, celuloze, mikroorganizama, nekog organskog lepka i semena. Seme se može izbacivati na dalijnu do 80 m. Zbog toga je značajno na stenovitim, erodiranim i nepristupačnim površinama, radi njihovog ozelenjavanja. Na ovaj način se seju trave i višegodišnje legumionoze.

 

 

Sadnja

 

 

Za razliku od setve kojom se u zemljište unosi pravo seme, prilikom sadnje za reproduciju se koriste vegetativni delovi biljke, cele biljke, kalemovi, sadnice. Takozvano nepravo seme podrazumeva biljne delove kao što su krtole, lukovice, rizomi, reznice, rasad. Najviše se primenjuje u povrtarstvu, jer se brojne termofilne vrste proizvode u plastenicima ili toplim lejama, a zatim rasađuju na stalno mesto na otvorenom polju. Od jednogodišnjih njivskih kultura, uobičajeno je da se pravi rasad duvana, ali i pirinač. Kod višegodišnjih vrsta je uobičajeno da se sade voćarske, vinogradarske, divlje šumske kulture, ali i hmelj. Postoji pokušaji da se gaje rasadi i za druge njivske kulture. Najslabiji rezultati pri rasađivanju su kod kukuruza, srednji kod pirinča, a najbolji su kod suncokreta.

Za razliku od pravog semena, krtole, lukovice i rizomi imaju visok sadržaj vode, te se zato teško čuvaju i lako stradaju od nepovoljnih spoljnih uslova (bolesti, niske temperature i sl.). Zato je pripremi takvog sadnog materijala potrebno pokloniti posebnu pažnju, naročito ako se radi o većim količinama sadnog materijala.

Sadnice i reznice se pre sadnje mogu tretirati tako da deo koji će se postaviti u zemeljište uroni u gusti rastvor zemlje, vode, mikrobioloških đubriva, stimulatora rasta, pesticida. Inokulacija sadnog materijala se vrši nesimbiotskim azotofiksatorima ili drugim korisnim bakterijama. Stimulatori rasta ubrzavaju ožiljavanje sadnica i reznica i jačaju postojeći korenov sistem.

Vreme sadnje treba uskladiti sa biološkim osobinama vrste, osobinama zemljišta i klime, kao i vremenskim usovima u pojedinim godinama. U umerenom pojasu, sa nekim usevima, sadnja se najčešće obavlja u aktivnom delu vegetacije. Rasad termofilnih vrsta se sadi na njivu kada se zemljište dovoljno zagreje i prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Sadnja jednogodišnjih vrsta se može produžiti do letnjih meseci ako je njihova vegetacija kratka, ili ako su odrasle biljke otporne na jesenje mrazeve.

 

Prilikom sadnje je potrebno dosta vremena i rada ako se obavlja ručno, mada danas postoje i mašine za sadnju, takozvane sadilice. Razlikuju se sadilice za sadnju krtola i lukovica i sadilice za sadnju rasada.