1. Обрада земљишта

DEFINICIJA I PODELA AGROTEHNIČKIH MERA

 

 

 

Agrotehničke mere skraćeno zovemo agrotehnika ili tehnologija proizvodnje. Agrotehnika predstavlja uticaj čoveka tehničkim sredstvima i merama na biljnu proizvodnju.

Reč agrotehnika potiče od latinske reči “ager” što znači polje i grčke reči “techne” što znači veština, obavljanje nekog posla.

Sve mere kojima čovek utiče na biljnu proizvodnu predstavljaju agrotehničke mere (oranje, drljanje, setva, đubrenje, zaštita…).

Obzirom da se agrotehničke mere izvode u različitim uslovima nekog agrobiotopa i to se čini za različite biljne vrste (samim tim postoje i različiti zahtevi biljaka), ne može se govoriti o jedinstvenoj agrotehici. Tehnologija gajenja se za pojedine vrste izučava u posebnim predmetima. U opštem ratarstvu se govori o opštim i glavnim principima agrotehnike, kroz pojedinačne mere (obrada zemljišta, đubrenje...).

 

Glavni cilj biljne proizvodnje je da se agrotehničkim merama omogući da povoljne osobine zemljišta, kao i svih drugih vegetacionih činilaca koje pruža jedno mesto budu što bliže optimalnim, kako bi proizvodni potencijal biljke došao do punog izražaja. Cilj biljne proizvodnje se može definisati i kao ostvarenje visokih i stabilnih prinosa na ekonomičan način, uz ostvarenje visokog kvaliteta finalnog proizvoda, očuvanje plodnosti zemljišta i životne sredine. Visok kvalitet podrazumeva da tržište ima potrebu za kvalitetnom robom. Ekonomičan način padrazumeva finansijski efekat, tj. dobit. Očuvanje plodnosti podrazumeva raznoliku obradu, đubrenje,...

 

Agrotehničke mere se dele u tri grupe:

1.         Mere kojima se utiče na elemente klime:

Način i gustina setve su mere kojima se utiče na mikroklimu u usevu, jer od veličine i oblika vegetacionog prostora, pravca redova, zavisi mikroklima. Na klimu utiče navodnjavanje, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, protivgradna zaštita, gajenje biljaka u zaštićenom prostoru.

2.         Mere kojima se utiče na osobine zemljišta:

Obrada zemljišta, đubrenje, protiverozione mere...

3.         Mere kojima se utiče na gajene biljke:

Priprema semena za setvu, mere nege useva,...

 

Do željenog cilja u biljnoj proizvodnji se dolazi usklađavanjem svih agrotehničih mera sa konkretnim uslovima nekog staništa i potrebama biljaka.

Agrotehničke mere su takođe vegetacioni činioci, tako da i za njih važe zakoni delovanja vegetacionih činilaca. Vegetacioni činioci deluju pojedinačno, ali i zajedno, pritom delujući jedni na druge, tako da je njihov efekat rezultanta delovanja. Zajednički efekat istovremeno primenjenih mera je uvek veći nego efekat pojedinačno primenjenih mera.

 

Primer kod pšenice

Vrlo često se na proizvodnju odražavaju loši negativni uticaji „loših godina“. Loša godina podrazumeva najčešće loše klimatske prilike u jednom delu godine (aridnost, humidnost). Efekat suše loših godina osim navodnjavanja može da se ublaži primenom agrotehničkih mera, đubrenjem, gajenjem biljaka u plodoredu, dubokim oranjem...

 

Agrotehnika razrađuje osnovne principe biljne proizvodnje i u tehnološkom procesu povezuje glavne činioce, klimu, zemljište, tehnička sredstva i biljku u jednu celinu.

Agrotehniku čine agrotehničke mere koje se zovu zahvati ili operacije, a najvažnije agrotehničke mere su:

 

Agronom je u obavezi da prati sva dostignuća u svojoj oblasti i da ih u praksi proverava, nove mašine, nova hemijska sredstva, nove tehnike traže tehničku potvrdu. Primena novih tehnika na manjoj površini su način da se ogledom provere određene agrotehničke mere.

 

 

 

 

 

1.OBRADA ZEMLJIŠTA

 

 

 

Obradive površine

 

 

 

Obrada zemljišta je jedna od najstarijih agrotehničkih mera, jer sa ovom merom zapravo započinje proces gajenja biljke. Istorijski podaci ukazuju da su počeci obrade zemljišta vezani za period od pre 8 000 godina u oblasti Mesopotanije, a po nikima čak i za period pre 11 – 14 hiljada godina.

Obradu zemljišta možemo definisati kao: “Mehanički zahvat u složene i dinamičke procese zemljišta”. Obradom zemljišta, ono se mehanički zahvata oruđima za rad i u zavisnosti od radnih tela obradom se zemljište najčešće seče, sitni, drobi, meša, rastresa i prevrće. Zemljište se obrađuje do dubine do koje dopiru radna tela oruđa. Međutim, nakon obrade zemljišta, u njemu se pospešuju pojedini oksido-redukcioni procesi, utiče se na intenzivniji rad mikroorganizama i td., što direktno utiče na plodnost zemljišta.

Čovek je obradom prirodnih zemljišta stvorio antropogena zemljišta. Stvaranjem oranica su nastala takva zemljišta koja se redovno obrađuju, đubre i u tom delu zemljišta se razvija najveći deo korena gajenih biljaka.

Za obradu su najpogodniji ravni do blago nagnuti tereni, a nepovoljna su jako glinovita i skeletna, inicijalna zemljijšta.

Obradiva površina je ona koju čovek sistematski i kotinuirano koristi za biljnu proizvodnju. U obradive površine se ubrajaju oranice (njive), voćnjaci, vinogradi, livade i pašnjaci. U obradive površine spadaju i travnjaci, odnosno livade i pašnjaci, ali oni se ne obrađuju redovno, tako da se često travnjaci deklarišu kao zasebne grupe u odnosu na oranice.

 Oranicama se smatraju one obradive površine koje se svake godine redovno obrađuju, a najčešće oru. U modernim sistemima proizvodnje, mnoge oranice se ne oru pligovima, ali i dalje imaju status oranica.

Voćnjaci i vinogradi su takođe obradive površine koje se obrađuju redovno, ali se ne oru svake godine.

Za ratarsku proizvodnju sinonim gajenja biljaka jeste na oranicama ili njivama. Na njivama se gaje brojne ratarske, povrtarske i krmne biljke.

 

 

Istorijski razvoj obrade

 

 

Istorijski podaci potvrđuju da su brojne civilizacije poput Maja, Inka, koje su iza sebe ostavila neka monomentalna zdanja, znale samo za ručnu obradu zemljišta. Istorijski gledano postoji:

1. Ručna,

2. Zaprežna (vučna) i

3. Mašinska obrada zemljišta.

 

Etapa ručne obrade zemljišta je trajala veoma dugo u istoriji čovečanstva. Oruđa su bila pimitivna. Prvo oruđe je bio drveni štap sa privezanim kamenom (bat), sa ciljem da se napravi neka rupa u zemljištu, da bi se stavilo seme.

Sledeće što je čovek koristio je drvena kuka za paranje zemljišta, u cilju obrazovanja leje. Kasnije, u drugoj etapi, nastaje ralica. Osim ovih, od drveta su pravljeni i ašov i motika. Vremenom je čovek počeo primenjivati metal i to je postao dominantan materijal.

Tamo gde je etapa ručne obrade prisutna i danas, taj vid obrade predstavlja motičarstvo, što je znak ekstenzivne poljoprivrede, ali se na ovaj način obrađuju male površine. Efekat ručne obrade zemljišta zavisi od veštine onog koji se na ovaj način bavi poljoprivredom i najčešće se dobri rezultati postižu obadom povrća. Učinak je relativno mali, a motičarstvo se primenjuje na strmijim područjima i prenaseljenim delovima sveta.

 

Etapa zaprežne obrade je nastupila u trenutku kada je čovek pripitomio životinje i počeo da ih koristi za rad. Prvi podaci o upotrebi životinja za obradu zemljišta datiraju iz perioda od pre 5000 godina, sa crteža koji su pronađeni iz tog doba. Prva domaća životinja korišćena za rad je goveče (kamila, magarac, mazga, mula, konj).

Značaj ove etape je u tome što se povećao izvor energije, jer su životinje snažnije od čoveka i tada nastupa period dublje, brže i češće obrade, što je omogućilo obradu većih površina i proizvodnju veće količine hrane. Uvođenje ove vrste obrade zemljišta je dalje doprinelo usavršavanju oruđa za rad.

Prvo zaprežno oruđe je bila ralica koja je nastalo od drvene kuke (račvasta grana većih dimenzija koja može da radi na većoj dubini). Ona zemljište seče, rastresa i u izvesnoj meri meša.

rahliti = rastresati zemljište

Ta drvena ralica vremenom je ojačavana tako što je na njen vrh dodavan oštar kamen, a nakon toga metalni oštri vrh. Dodavanjem drvene daske ralici nastaje prvi plug. Plug je do današnjeg dana jedino oruđe koje okreće zemljište (pored ašova). Zatim su dodavani metalni delovi. Prvi plugovi su bili malih dimenzija i u celosti od drveta i korišćeni su još udoba starih Grka i Rimljana.Prvi kompletan metalni plug je međutim napravljen tek u prvoj polovini devetnaesog veka i bio je zaprežno vučen.

 

Etapa mašinske obrade zemljišta predstavlja etapu koja je donela revolucionarne napretke u poljoprivredi i hronološki se poklapa sa industrijalizacijom, odnosno pojavom mašina na parni pogon i moatora SUS, koji dovode do značajnih promena. Ova etapa traje i danas.

Ova etapa je omogućila da se za kratko vreme i radom malog broja ljudi obrađuju velike površine. Ovo je rezultat povećanja izvora energije po jednom agreatu na nekoliko stotina KW (taktor), zahvaljujući čemu se povećava dubina obrade, brzina i učinak, a samim tim i produktivnost i ekonomičnost proizvodnje. Ovo u mnogim zemljama poljoprivredu svrstava u jake grane privrede. Danas se i dalje nastavlja sa povećanjem raznovrsnosti i kvaliteta obavljenih mera obade, ali i drugih agrotehničkih mera, tako da se i rad ljudi olakšava. Na ovaj način ostvareni su svi uslovi za industrijsko ratarenje u ekonomski razvijenim državama.

Pri tome treba imati svesti o postojanju slabo razvijenih društava (država) koja još uvek traže načine da proizvedu dovoljno hrane za sopstvenu ishranu i da i dalje postoje ljudi koji gladuju ili su loše uhranjeni. Čovečanstvo pomaže takvim društvima preko UN i FAO.

Danas postoje sve tri etape, pri čemu dominaciju pri produkciji hrane imaju najrazvijenije zemlje, koje imaju savremena oruđa (mašine) za rad.

 

 

Značaj obrade zemljišta, razlozi i ciljevi

 

 

Značaj obrade zemljišta potvrđuju same površine koje se svake godine obrađuju. Za obradu su neophodne odgovarajuće mašine, oruđa i velika ulaganja u energiju, rad i vreme za koje se to obavi. Prema velikom broju autora, na troškove obrade zemljišta u biljnoj poizvodnji se potroši oko 40% ukupne energije. Pri tome, obrada zemljišta je agrotehnička mera kojom se utiče na skoro sve osobine zemljišta.

Za razliku od drugih agrotehničkih mera kod kojih se može lako definisati jedinstven cilj koji se njima postiže, kod obrade zemljišta je to malo složenije. Na primer, u zaštiti bilja se može reći da se biljke štite od korova, bolesti i štetočina, ili kada nema dovoljno vode usev se navodnjava. Kod obrade zemljišta je to složenije, jer postoje drugačija tumačenja u zavisnosti od autora, obasti, rejona, koncepcije obrade, države.

Obrada često ima regionalni karakter, na šta utiču tipovi zemljišta, reljef, klima i svi ostali vegetacioni činioci. U tom smislu ne postoji čvrsta, kruta šema, kako se vrši obrada zemljišta, već se obrada prilagođava gajenoj biljci, zemljištu, klimi, reljefu, parceli. Kao cilj se podrazumeva da se obrada zemljišta prilagodi svrsi. Jedan uopšteni cilj obrade zemljišta jeste stvaranje optimalnih uslova zemljišta za razvoj biljaka.

 

Praktikum …

 

 

Nedostaci obrade zemljišta

 

 

Pored velikog značaja, obrada zemljišta ima i svoje nedostatke kao što je njen uticaj na pojačanje erozije zemljišta. Obrađeno zemljište je izloženo uticaju jače erozije vodom i vetrom. Postoje delovi sveta koji su pod značajnim uticajem erozije. Zbog intenzivne obrade zemljišta, u nekim zemljištima je i zakonski regulisana učestalost orade, način obrade, kao i setvena struktura. Zemljišta koja su bila izložena jakoj eroziji su ponovo zatravljena i na taj način je spašeno zemljište od erozije "prašnjave godine". Tako je došlo do prvih redukcija obrade zemljišta (kao npr. obrada zemljišta na nagibima).

Drugi nedostatak je ubrzan gubitak humusa. U Vojvodini se beleži značajno smanjenje sadržaja humusa u zemljištu. Razlog je uglavnom manjak đubrenja organskim đubrivima.

Kvarenje strukture je promena koja može da bude posledica obrade zemljišta. Dugotrajna, česta obrada vlažnog ili suvog zemljišta uz manjak organske materije zemljišta, vodi kvarenju strukture zemljišta.

Gubitak vremena za obradu je takođe jedan nedostatak, a vrlo često se ona izvodi kada se nema dovoljno vremena, kada ima i drugih poslova u poljoprivredi.

Obrada zemljišta dovodi do povećavanja troškova proizvodnje usled plaćanja radnika, servisiranja, održavanja oruđa, kupovine novih oruđa, utrošak goriva.

Takođe, jedan od nedostataka je i zagađenje životne sredine.

 

 

Osobine zemljišta koje utiču na obradu

 

 

-          Mehanički sastav zemljišta

-          Specifična i zapreminska masa zemljišta

-          Poroznost zemljišta

-          Mehanički otpor zemljišta

-          Koherencija zemljišta

-          Lepljivost zemljišta

-          Plastičnost zemljišta

-          Bubrenje zemljišta

-          Vlažnost zemljišta

-          Kulturno stanje zemljišta

-          Primenjene agrotehničke mere

-          Uticaj useva

 

 

Mehaničko dejstvo obrade na zemljište

 

 

-          Prevrtanje zemljišta

-          Rastresanje zemljišta

-          Drobljenje (sitnjenje) zemljišta

-          Mešanje zemljišta

-          Sabijanje zemljišta

-          Oblikovanje površine zemljišta

-          Prekidanje životne aktivnosti biljaka

-          Prekidanje kapilarnih pora

-          Razbijanje pokorice

 

 

Promene u zemljištu nastale obradom

 

 

U obrađenom zemljištu se menjaju fizičke, hemijske i biološke osobine. Najznačajnije promene jesu na nivou fizičkih osobina – neposredan uticaj obrade. Nasuprot obrađenom je neobrađeno zemljite, koje je prirodno slegnuto, zbijeno od gaženja i tvrdo. Obradom se zemljište sitni, drobi, rastresa, meša i većinom mera obrade zemljišta, zapremina zemljišta se povećava, te je obrađeno zemljište više od neobrađenog za 20-50%. Valjanje zemljišta je mera kojom se sabija zemljište radi povećanja broja sitnih kapilarnih pora.

Neposredan uticaj obrade na zemlište se ogleda i u direktnom uništavaju korova (tako što ih mašine seku, kidaju, čupaju, zatrpavaju na veće dubine ili izbacuju na površinu, gde se suše).

 

Međutim obrada zemljišta ima i veliki posredan uticaj na osobine zemljišta:

-   Obrađeno zemljište ima veći PVK i kapacitet za vazduh.

-   Bolje je drenirano i prispela voda se lakše proceđuje u dublje slojeve.

-   Na obrađenom zemljištu se smanjuje evaporacija (kapilarno isparavanje), jer su obradom prekinute kapilarne pore, kod kojih se do tada dešavala evaporacija.

-   Nakon velike količine padavina se stvara pokorica, koja ima pore koje su kapilarne, preko kojih se može vršiti evaporacija, što je negativna pojava. Da bi se pokorica uništila postoji potreba za međurednom obradom useva.

-   Struktura zemljišta se teži popraviti obradom u zavisnosti od tipa zemljišta.

-   Obradom se zemljite ujedačava i homogenizuje.

-   Žetveni ostaci gajenih biljaka i đubriva se unose u zemljište na različitu dubinu.

-   Obradom se stimulišu oksidacioni procesi.

-   Sve to podstiče rad mikroorganizama,

-  Tako da je brža mineralizacija organske materije do hranljivih materija, a to kao rezultat ima više pristupačnih hraniva za biljke.

-   Usled intenzivnih procesa u zemljištu se stvara višak ugljendioksida koji može ući ili ulazi u sastav bikarbonata, koji se lako ispiraju u dubinu zemljišta i dolazi do dekalcizacije što vodi zakišeljavanju. Taj CO₂ može imati i pozitivan uticaj ako je dobra aeracija, što predstavlja zamenu ustajalog vazduha u atmosferi i iz atmosfere u zemljište. Pozitivan uticaj se ogleda u tome što ugljendioksid jedim delom učestvuje u procesu stvaranja organske materije.

-   U obrađenom zemljištu, koren se bolje razvija, a veličina, jačina i moć korena uslovljava povećanje usvajanja hraniva iz dubljih slojeva zemljišta.

 

Sve navedeno stvara povoljne uslove za rast i razvoj gajenih biljaka od setve do žetve, tokom njihovog vegetacionog perioda. Stoga treba obrađivati one površine koje su pogodne za obradu, kako bi se povećala produkcija hrane. Ako nije neophodno ne treba obrađivati zemljšta nepovoljna za obradu, kao što su ona na velikim nagibima, nepovoljnih fizičkih osobina, poput plitkih zemljišta na kamenu i šljunku, zatim zemljišta koja sadrže puno kamena na oranici i hidromorfna, jako vlažna zemljišta. Pored toga, zemljišta nepovoljnih hemijskih osobina - halomorfna (sa velikim količinama Na), zemljišta koja sadrže velike količine Al, takođe ne treba obrađivati. Ukoliko je zbog nedostatka poljoprivrednih površina potrebno da se obrađuju ovakva zemljišta, na njima prethodno treba izvršiti neki vid melioracija.

 

 

Vreme obrade zemljišta - praktikum

 

 

 

 

Načini obrade zemljišta - praktikum

 

 

Mere obrade zemljišta se mogu podeliti na:

- Osnovna obrada zemljišta i

- Dopunska obrada zemljišta.

 

Osnovna obrada podrazimeva duboku obradu zemljišta kojom se zahvata sloj zemljišta u kome se razvija najveća masa korenovog sistema biljaka. U našim uslovima to je najčešće oranje na dubinu 25-30 cm. U osnovnu obradu zemljišta spadaju:

-          oranje plugovima (lemešni ili raonični, diskosni ili tanjirasti),

-          razrivanje,

-          podrivanje i

-          freziranje teškim frezama.

Dopunska obrada zemljišta je nešto plića, najčešće 10-15 cm pa i 20 cm dubine. Ima za cilj da se dopuni osnovna obrada, kako bi se zemljište dodatno usitnilo, drobilo i mešalo, sa namerom da se stvori ravan površinski sloj zemljišta, koji će da omogući kvalitetnu setvu. Pored predsetvene pripreme zemljišta u dopunsku obradu se ubrajaju i sve druge mere plitke obrade zemljišta koje so obavljaju u toku vegetacije ili posle žetve useva. U dopunsku obradu zemljišta se ubrajaju:

-          vlačanje,

-          drljanje,

-          tanjiranje,

-          kultiviranje,

-          valjanje,

-          freziranje,

-          ravnanje

-          kombinovane mere obrade.

 

Oranje - praktikum

 

 

Prestavlja jedan od najstarijih načina obrade zemljišta. Dugi niz godina, oranje je podrazumevano kao obavezna mera, dok savremeni pristup često izostavlja ovu meru, sa ciljem da se uštedi na energentima i uređajima za oranje. Ova mera je u današnje vreme zbog visoke cene energenata dosta skupa i pokušava se da se zameni. Rad pluga zasniva se na nekoliko detalja, naime, raonični plug pri svom radu zemljište seče, podiže, rastresa, drobi, sitni, meša i okreće. Dalje praktikum...

 

Dubina oranja

 

 

Zavisi od velikog broja činilaca.

Na prvom mestu zavisi od osobina zemljišta. Laka zemljišta sa visokim sadržajem peska su rastresita i obrađuju se pliće, osim ako nije potrebno da se na određenu dubinu unesu organska đubriva, dok se teška zemljišta oru dublje, da bi se popravio vodno-vazdušni režim zemljišta. Plitka zemljišta sa manje plodnim podoraničnim slojem, koji može biti skeletan ili da sadrži štetne soli (Al, Na...) se ne obrađuju duboko. Zemljišta poput pseudogleja, ako je na dohvat pluga iluvijalni sloj se oru dublje, da bi se on razbio i tako dugoročno sprečilo podpovršinsko zabarivanje. Ako se dugi niz godina stalno obrađuje na istu dubinu, stvara se tzv. plužni đon, te se zbog toga mora dublje orati.

 

Klima na dubinu oranja utiče na sledeći način: u aridnoj klimi se ore pliće da bi se smanjio gubitak vode evaporacijom, osim ako se đubri organskim đubrivima, ili ako je reč o dubokim zemljištima koja se navodnjavaju. U jako humidnoj klimi, zbog zasićenosti zemljišta vlagom, koren se ne razvija duboko i može se orati pliće, sa povremenim dubljim oranjem, kako bi se povećala drenaža zemljišta. U semiaridnoj klimi, duboko oranje vrlo često pokazuje pozitivne efekte ako se obrađueje u jesen, jer se na taj način obezbedi akumulacija zimskih padavina (duboko jesenje oranje).

 

Zahtevi useva - Usev za koji se ore zahteva određenu dubinu oranja. Za usev plićeg korena se ore pliće i obrnuto. U tom pogledu, usevi najplićeg oranja su strna žita (15-20cm), za većinu okopavina (20-25cm) i za korenasto-krtolaste biljke i lucerku se preporučuje najveća dubina. Svi faktori se uzimaju u obzir. Kod voća i vinove loze, osnovna obrada je najdublja (rigolovanje plugovima rigolerima pri zasnivanju useva). U slučaju nedostatka oruđa, preporučuje se vrlo duboko oranje (40-50cm).

 

Đubrenje - prilikom unošenja, poželjno je đubriva uneti nešto dublje, a ovo je naročito važno prilikom meliorativog đubrenja.

 

Plodored je činilac koji je jako važan - vremenska promena useva (poljosmena, plodosmena, odmor zemljišta). Na primer, na jednoj parceli se smenjuju pojedine biljne vrste kao što su soja, kukuruz, pšenica. Za te biljke je zemljšte obrađivano na različitu dubinu u skadu sa zahtevima. Naredni usev može koristiti produženo delovanje dubokog oranja za predusev. Predusev je usev koji je gajen pre setve i gajenja novog useva. Suprotnost plodoredu je monokultura, koja predstavlja gajenje jedne kulture na jednoj istoj njivi duži niz godina. Moguća je zahvaljujući usevima koji je tolerišu (kukuruz, krompir). Nasuprot tome, biljke netolerantne na monkulturu ne podnose istu (ovas, suncokret, šećerna repa i dr.). Povoljni efekti dubokog oranja postoje ne samo tokom jedne godine, već imaju produženo delovanje koje koriste i naredni usevi. Dubljim mešanjem zemljišta, mogu se umanjiti štetni efekti monokulture. Duboka obrada kod voća se vrši samo pred zasnivanje zasada i ima produžen efekat. Promena dubine oranja (oranje za različite useve u plodoredu) je dobra za razbijanje i sprečavanje nastanka plužnog đona.

 

Ekonomičnost takođe određuje dubinu oranja. Važna je iz razloga što za troškove oranja odlazi više od 50% od energije za redovnu obradu, a za gajenje oko 40%. Dubinu oranja, pa čak i to dali će se uopšte primeniti oranje, određuje i ekonomičnost. Iz ovih navedenih razloga u različitim delovima sveta se ore na različitu dubinu, a u odlučivanju o dubini oranja utiču i navike proizvođača kao i stepen mehanizovanosti domaćinstva. Na severu Itlije se ozima pšenica duže vreme gajila uz vrlo duboku obradu (oko 40 cm), jer ova dubina podrazumeva veću akumulaciju vode tokom jeseni i zime. Nakon drugog svetskog rata je došlo do uvoza italijanskog sorimenta kod nas, kao i načina gajenja. Da bi se došlo do odgovarajuće dubine oranja, kao i drugih agrotehničih mera pomažu poljski ogledi, na osnovu čijih rezltata se donosi odluka o dubini oranja za dato agroekološko područje.

 

 

Razrivanje i podrivanje

 

 

Razrivanje i podrivanje su mere osnovne obrade zemljišta. Granica izemđu ove dve mere je 50 cm. Obrada do 50 cm dubine je razrivanje, a podrivanje podrazumeva dublju obradu. Najčešće se razriva od 20-30 cm, a podrivanje se najčešće izvodi na dubinu 60-100 cm.

Način rada i efekati rada razrivanja i podrivanja su slični. Njima se zemljište seče, rastresa, sitni, drobi, u manjem stepenu meša, ali se ne prevrće.

 

Brojni autori ističu niz mera po kojima razrivanje i podrivanje imaju prednost u odnosu na oranje. Na prvom mestu troši se manje energije za rad (30-40% manje u odnosu na oranje). Imaju veći radni zahvat, a time je i učinak veći. Razbijaju plužni đon, što utiče na poboljšanje vodno-vazdušnog režima. Zemljište se ovom merom rastresa i provetrava, tako da je lakši rast i razvoj korena i manja je erozija. Razrivači i podrivači su lakši i jeftiniji od plugova. Centralno se vezuju za traktor, tako da nema kose vuče kao kod plugova. Rukovanje i održavanje ovih mašina je jednostavno. Razrivači su pogodni za agregatiranje sa oruđima za dopunsku obradu zemljišta (mogu se agregatirati i plugovi, ali se to teže tehnički primenjuje). Prilikom obrade ovim mašinama, ne mora se deliti parcela na zagone, nema slogova, razora i naora. Manji su gubici vlage iz zemljšta, bolja je usitnjenost i poravnatost zemljišta (oranje zahteva dopunsku obradu), dubina rada ne zavisi od hemijskih svojstava zemljišta. Ova oruđa imaju prednost pri obradi suvog zemljišta.

Sa druge strane dva osnovna nedostatka razrivanja i podrivanja su: slabije uništavanje korova i ova oruđa ne mogu da unesu na željenu dubinu korove, biljne ostatke i đubriva, već oni ostaju na površini.

Optimalna vlažnost za razrivače je oko 40% PVK, a za ostala oruđa 50-60%. od PVK.

Najčešće korišćeni razrivači su "čizel plugovi" koji rade na dubini 20-40cm. Radna tela ovih plugova su u vidu dvostranog klina (noža, motičice), koji zemljište seku, podižu uvis, malo pomeraju unapred i u stranu. Motičice se nalaze pod uglom od 50 ° u odnosu na njihove držaće. Najčešće rastojanje između dva susedna noža je 30 cm. Često su noževi raspoređeni u dva reda, tzv. šahovskom rasporedu. Oblici ovih noževa mogu biti različiti: ravni, ravni i uski, strelasti, gletasti, krilasti ili u obliku pačje noge. Zbog sličnog izgleda noževa, razrivanje se često izučava zajedno sa kultiviranjem. I jedni i drugi mogu imati čvrste ili elastične nosače noževa. Čvrsti se u toku rada ne pomeraju, dok se elastični pomeraju u toku rada u smeru kretanja ili bočno u odnosu na pravac kretanja agregata. Elastični nosači bolje rastresaju i mešaju zemljište u većem stepenu nego kod čvrstih. Manji je takođe vučni otpor i manji utrošak energije (za isto vreme urade veću površinu i bolje je pripreme).

Stepen obrađenosti zemljišta zavisi od razmaka noževa i dubine rada. Ako je razmak noževa jednak dubini rada, tada će na dubini obrađenog profila ostati deo zemljišta u vidu trougla koji nije obrađen. Ako postoji i drugi red noževa, onda se ovaj trougao razbija, odnostno neće ga biti. Ako je razmak između noževa veći od dubine rada, onda ostaje sloj neobrađenog zemljišta u vidu trapeza (češće kod razrivača). Ova oruđa se najčešće konstruišu tako da je razmak između noževa jedak dubini rada, a kod razrivača su radna tela raspoređena u šahovskom rasporedu. Sve ovo zavisi i od fizičkog stanja zemljišta i zahteva useva (jako zbijena zemljišta na 20-50 cm dubine ili laka zemljišta na 20-40 cm). Otpor pri radu oruđa često određuje dubinu. Prisustvo i dubina plužnog đona takođe utiču na dubinu rada. To se utvrđuje kopanjem profila zemljišta. Kada je reč o zahtevima useva, što je koren plići, plića je i obrada.

Vreme razrivanja i podrivanja je u tesnoj vezi sa udelom vode u zemljištu. Ukoliko se radi na jako vlažnom zemljištu, ono se lepi za nož, držač noža ostavlja uzani kanal iza oruđa i izostaje rastresanje i drobljenje. Optimalno vreme je leto i početak jeseni.

Jedan od načina da se popravi vodno-vazdušni režim teških zemljišta je krtična drenaža. Na motičicu podrivača se dodaje radno telo u vidu valjka, lopte (đuleta). Zadatak je da iza njega ostane kanal, koji služi za prikupljanje viška vode na ovim zemljištima i njihovu drenažu. Efekti krtične drenaže traju nekoliko godina i moraju se ponavljati.

U novije vreme postoje i podrivači sa depozitorom za unošenje mineralnih đubriva (kod voćarskih kultura).

Iz navedenog se može zaključiti dobrobit ovih mera, koje zauzimaju mesto na oranicama, ali se ne mogu smatrati potpunom zamenom, odnosno alternativom za oranje.

 

 

Kombinovane mere obrade zemljišta

 

 

Obrada zemljišta za različite useve zahteva primenu različitih mera u različito vreme i na različitu dubinu. Zemljište se pritom gazi više puta, jer sve to povećava broj prohoda. Zemljište se intenzivnije sabija uz kvarenje strukture. Pored toga, povećani su utrošci energije, rada, te tako rastu i troškovi obrade.

Iz navedenih razloga se vrši kombinovanje više mera koje je potrebno sprovesti u jedan prohod. Najčešće se ovo vrši primenom kombinovanih oruđa (setvospremača). Uz plugove se tada dodaju na primer tanjirača ili drljača. Moguće je povezati plug sa razrivačem. Moguć je jako veliki broj kombinovanja različitih oruđa i to kako osnovne i dopunske obrade, tako i dopunskih mera međusobno.

Setvospremači sadrže makar dva kombinovana oruđa, na primer drljača i kultivator.

Osim mera obrade, moguće je kombinovati i druge agrotehničke mere kao što su obrada i đubrenje vrlo često, ili obrada, đubrenje i setva, kao i setva i đubrenje. Mogu se kombinovati setva, đubrenje i primena pesticida (uglavnom insekticidi, herbicidi). Monofazna agrotehnika je kada se sve radi u jednom prohodu (obrada, đubrenje, setva i primena pesticida).

Kombinovane mere su moguće zahvaljujući jakim traktorima.

One imaju niz pozitivnih osobina, jer otklanjaju prethodno navedene nedostatke većeg broja prohoda: manje zbijanje zemljišta, manji utrošak goriva, rada, vremena, bolja je zaštita zemljišta od erozije (jer se skraćuje vreme kada je neka parcela bez zasada, gde je obrađeno, a ne zasejano). Na ovaj način je moguće obavljanje velikog broja mera u optimalnom roku, što osigurava prinos i kvalitet, ali i boje iskorišćavanje snage traktora traktora. Veća je produtivnost i ekonomičnost.

 

 

Zasnivanje oranice

 

 

Obrađivanje zemljišta (popavka) podrazumeva veliki broj mera, načina obrade. Te mere su podeljene na osnovne i dopunske. Oranice je potrebno prvo zasnovati, a zatim redovno obrađivati. Jednom kada se zasnuje oranica, ona se podvrgava redovnoj obradi, ali i povremenom obnavljanju.

 

Pre zasnivanja oranice, neophodno je izvršiti izravnavanje (planiranje) terena, ako je to neophodno. Treba praviti razliku između ovog ravnanja i ravnanja koje se postiže površinskom, dopunskom obradom, što najčešće ima za cilj ravnanje plitkog sloja zemljišta. Izravnavanje terena podrazumeva njegovo ravnanje radi lakšeg obnavljanja (da bi se kretale mašine). Za ovo se najčešće koriste različite građevinske mašine (buldožeri, bageri), koji višak zemljišta odsecaju sa grebena i premeštaju u ulegnuća (depresije). Dakle, popravlja se neravan mikroreljef.

Ako je reč o zemljištima u kojoj je mekota (oranica) plitka, a zdravica (podoranica) nepovoljnih osobina, onda se ovaj postupak komplikuje. Prvo se oranica uklanja sa strane, zatim se mašinama teren poravna, a onda se oranični deo naknadno vrati. Ako se ovako ne uradi, već se samo površina izravna, onda će u dužem vremenskom periodu taj teren pokazivati negativne posledice takvog postupka (biće heterogena, neujednačena površina).

 

Dalji radovi na zasnivanju oranice obuhvataju rad na stvaranju rastresitog oraničnog sloja zemljišta na potrebnu dubinu, ali i obezbeđivanje oranice organskim materijama (humifikacija) i kalcijuma (kalcizacija). Na plodinim zemljištima povoljnih fizičkih i hemijskih osobina izostaje kalcizacija.

Prilikom zasnivanja je potrebno oranje vršiti na veću dubinu (40-50 cm). Dubinu obrade ograničavaju osobine samog zemljišta, a donekle i vučna snaga traktora sa kojim se raspolaže, odnosno od mehanizacije gazdinstva. Na prvom mestu je ipak tip i stanje zemljišta.

 

Na homogenim, dubokim zemljištima dobrih osobina, poput černozema, može se odmah vršiti oranje na punu dubinu. Međutim, na heterogenim zemljištima gde postoji opasnost izbacivanja dubljih slojeva zemljšta sa negativnim osobinama na površinu, vrši se plića obrada, kako ne bi došlo do negativnih efekata. Ovaj problem se može prevazilaziti na različite načine:

1. Postepeno produbljibanje oranice primenom pluga, tako što se ore svake godine dublje za 2-3 cm, što podrazumeva dugi period zasnivanja oranica (5,6,7 do 8 godina). Pri tome se ne preporučuje oranje dublje od 25 cm pri unošenju stajnjaka. Uz stajnjak, najčešće se unosi i kalcijum do dubine od 25 cm. Otežavajuće je to što svake godine postoji dva ili više oranja, tako da ovo predstavlja skup metod.

2. Ore se do 25 cm, a nakon toga se razriva na dubinu od 40 cm. Ovaj metod je znatno brži i ekonomičniji.

Svi zagovornici zasnivanja oranice ističu da je ovo mera koja nije uspunta, već zahteva posebne mere, materijal, trud i vreme.

 

 

Obnavljane oranice

 

 

Nakon maksimalno desetak godina korišćenja oranicu treba obnavljati. Oranica se obnavlja jer se vremenom kvari. Razlozi za to su redovno korišćenje oranica, prilikom čega biljke na određen način iskorićavaju i kvare osobine zemljišta. Zemljište se sleže, prirodno zbog svoje težine, ali i usled hodanja, odnosno gaženja oruđima. Takođe, kvari se i zbog klimatskih uticaja. U hladnim i humidnim oblastima brže dolazi do kvarenja oranica, kao i na zemljištima loših osobina (u rejonima pseudogleja oranica se obnavlja na svakih 4-5 godina, a smonice i gajnjače treba obnavljati na nekih 6-7 godina).

 

Tehnika obnavljanja oranice podrazumeva iste mere kao kod zasnivanja.

…

Zaključak: Na velikom broju oranica u Srbiji obnavljanje oranica se retko primenjuje, što upravo utiče na prinos.

 

 

Meliorativna obrada zemljišta

 

 

Meliorativna obrada se primenjuje na anormalnim zemljištima u cilju trajnijeg popravljanja njihovih nepovoljnih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. To su po pravilu hidromorfna i halomorfna zemljišta, koja zbog teškog mehaničkog sastava poseduju nepovoljna fizička svojstva, u prvom redu nestabilnu strukturu, slabu sprovodljivost za vodu, nepovoljan odnos kapilarnih i nekapilarnih pora, veliku zapreminsku masu, a time i izraženu zbijenost, veliku snagu držanja vode, mali vazdušni kapacitet, veliki mehanički otpor, što otežava prodiranje korena u dublje slojeve zemljišta.

Zbog svojih nepovoljnih osobina, prinosi useva su na ovakvim zemljištima znatno niži i podležu većim kolebanjima u zavisnosti od vremenskih uslova, u prvom redu od količine i rasporeda padavina.

U cilju što potpunijeg korišćenja proizvodnog potencijala ovih vrlo rasprostranjenih zemljišta i postizanja sigurnih i visokih prinosa na njima, moraju se primeniti različiti meliorativni zahvati, kao što su cevna drenaža, podrivanje, krtičenje, kalcifikacija, gipsovanje, dubinsko đubrenje i sl.

Svi navedeni meliorativni zahvati imaju snažan uticaj na fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, ali očekivani pozitivni efekti se dobijaju samo ako su meliorativni zahvati znalački usklađeni sa osobinama zemljišta i uslovima klime. Zato, pre izbora metoda i oruđa za izbođenje meliorativnih zahvata je potrebno izvršiti pedološko ispitivanje zemljišta i nabaviti dugogodišnje meteorološke podatke s najbliže meteorološke stanice in a osnovu njih izraditi projekat melioracije.

Danas za izvođenje meliorativne obrade zemljišta postoje različite mogućnosti.

 

 

Najpozitivniji načini meliorativne obrade su:

-          Rigolovanje…,

-          Podrivanje…,

-          Krtična drenaža…

 

Zajedno sa meliorativnom obradom zemljišta treba obaviti i ostale meliorativne mere koje su neophodne, kao što su:

-          kalcizacija,

-          gipsovanje,

-          humifikacija,

-          fosfatizacija,

-          odvodnjavanje…

 

 

Razoravanje livada i pašnjaka

 

 

Često postoji potreba da se neka površina korišćena kao travnjak razore i pretvori u njivu, jer su takva zemljišta odmorna, povoljne strukture, obogaćena organskim materijama i daju veliku početnu plodnost, tako da se na njima dobija visok prinos. Uglavnom se na njima gaje visokoprofitabilni usevi (krompir, kupus, lubenice, dinje). Ta početna prirodna plodnost razoranih pašnjaka je najizraženija u prve tri godine.

Biljke koje su gajene kao travnjaci ostvaruju veliku biomasu (usevi su gustog sklopa). Osnovni zadatak je da se ta biomasa unese na odgovarajuću dubinu na kojoj će se razlagati i da ne smeta prilikom upotrebe daljih mera (dopunska obrada, setva). To treba uraditi na način da ne dođe do degracije. Ako se ore površno i nedovoljno zaore biomasa, može da dodje do regeneracije – biljke mogu ponovo da se obnove. Postoji veliki broj mera kojima se ovo može umanjiti.

Prirodni travnjaci koji ranije ili dugi niz godina nisu obrađivani se ne oru dublje od humusnog sloja (15-20 cm). Kod veštačkih (sejanih) travnjaka obrada ide znatno dublje.

Ovo se može raditi na razliite načine:

1. Oranje pod uglom od 135° i plugovima koji imaju pretplužnjak (dodatak klasičnom plugu, odnosno ima iste delove kao i raonični plug, ali je manjih dimenzija, radi do dubine od 10-12 cm i nalazi se iznad glavnog raonika koga plug nosi). Nakon oranja ovim plugom, gornji deo koji zahvata pretplužnjak biva bačen na dno bazde, a rastresitiji sloj zemljišta dolazi na površinu. Tako prisutna biomasa neće smetati setvi. Ovaj način je naročito pogodan prilikom razoravanja kulturnih ledina koje je čovek zasnovao (travne smeše, lucerišta, detelinište).

2. Moguće je takođe oranje sa izduženom spiralnom plužnom daskom, koja plasticu okreće za 180 °. Koriste se na teškim i zbijenim zemljištima, humidnoj klimi i prirodnim travnjacima. Najčešće se koriste plugovi strnjikaši. Dubina oranja je pri ovom načinu uslovljena vrstom pluga.

3. Ljuštenjem na 135° pre oranja na punu dubinu klasičnim lemešnim plugom se obrađuje zemljište na 12-15 cm dubine (ljuštenje plugovima strnjikašima).

4. Freziranjem ili upotebom rotacione sitnilice, nakon čega se mesec dana orijetaciono ostavlja da se biomasa delimično razloži, a nakon toga se vrši zaoravanje lemešnim plugovima, gde je cilj unošenje biomase na veću dubinu.

5. Na prirodnim travnjacima je moguće je ovu površinu pripremiti i samo freziranjem na prirodnim travnjacima, u suvoj klimi i na nagnutim terenima, zato što prolaz frezom omogućava brzu setvu, brzo nicanje i zaštitu zemljišta od erozije.

6. Moguće je ovo postići i sa teškim tanjiračama u nekim sličnim uslovima kao što je prethodno rečeno.

Najpoželjnije je razoravanje livada i pašnjaka na prva dva načina dok su preostale alternative.

Vreme razoravanja je često u jesen, ili u toku zime na ravim i blago nagnutim zemljištima. Površina pod detelinom se razorava kada se temperatura spusti ispod 8 °C. U slučaju da se seju ozimi usevi ili će se zasnivati voćnjaci, može se zaoravati i leti.

 

Predsetvena (dopunska) obrada zemljišta treba da obuhvati ona oruđa koja neće svojim radnim telima zakačiti svežu zaoranu biomasu i izneti na površinu. Izbegava se kultivator i drljača (eventualno može neko pliće drljanje). Odabir oruđa za dopunsku obradu zavisi od oruđa koje je koršćeno u prvoj fazi, od stanja zemljišta u tom trenutku i tipa zemljišta, kao i od zahteva narednih useva (neki zahtevaju poravnatu površinu).

Ono što je važno pomenuti kada su u pitanju dopunske mere, je da je poželjno da se izvrši valjanje da bi zaorani biljni materijali uspostavili bolji kontakt za zemljištem i vlagom u zemljištu, kako bi se brže mineralizovali.

 

 

Obrada i korićenje zemljišta na nagibima

 

 

Zemljište koje je na nagnutom terenu je izloženo eroziji, koja je veća, ako je nagib veći i duži. Erozija je naročito izražena, ako je zemljište obrađeno, a nezasejano, tj. na “golom” zemljištu, pri gajenju širokorednih useva, odnosno okopavina. Najmanja je na travnjacima, gde se gaje travne i travno-leguminozne smeše ili na površinama gde se gaje strna žita. Erozija je izražena na svim zemljištima koja se loše obrađuju.

Prema stepenu nagiba, zemljište se deli u nekoliko klasa:

1.      0-3 °

2.      3-7 °

3.      7-15 °

4.      15-40 °

5.      >40 °

1.Tereni od 0-3 ° su ravni i blago nagnuti tereni, pogodni za obradu zemljišta i primenu ostalih agrotehničkih mera, omogućavaju upotrebu širokozahvatnih oruđa, kao i velikih jakih traktora. Na njima se može lako, bez većih problema biljkama obezbediti potreban vegetacioni prostor (gustina useva). Na potpuno ravnim terenima postoji opasnost od vodoleži (površinsko i podpovršinsko zabarivanje – iluvijalni sloj pseudogleja, plužni đon. U tom slučaju je neophodno upotebiti i razrivače ili podrivače, kako bi se razbio taj sloj. Najbolje je ipak da zemljišta imaju blagi nagib 0,5-1°, kako bi voda oticala i ne bi imalo opasnosti od erozije.

2.Zemljišta sa nagibom 3-7° su još uvek pogodna za obradu, ali je erozija izraženija. Na nagibima 5-7° se već preporučuje konturna obrada po izohisama i što češće gajenje gustih useva.

3.Na nagibu od 7-15° je otežana primena ukupne mehanizacije i kretanje oruđa. Otežana je upotreba širokozahvatnog oruđa, obrada i setva. Obavezna je setva po konturama, jer se na taj način smanjuje erozija za 3-15 puta u odnosu na oranje niz nagib. Poželjno je obavljati oranje po izohipsama plugovima obrtačima sa dva plužna tela. Vreme između obrade i setve treba da bude što kraće. Ukoliko se planira setva jarih useva, potrebno je izbegavanje jesenjeg oranja. Takođe, preporučuje se češće gajenje useva gustog sklopa.

4.Na terenima sa nagibom 15-40° se ne smeju gajiti jednogodišnji usevi, već trave i leguminoze, što je nekako prirodno određeno (usevi gustog sklopa). Trave će svojim korenom vezati zemljište čvrsto, a nadzemnim delom će štititi od padavina i tada je erozija najmanja. Kretanje oruđa i mašina je otežano, a povremena obrada zemljišta je obavezna po izohipsama. Preporka je da se obavi terasiranje zemljišta, odnosno ravnanje na određenim mestima i tada je moguće gajiti razne rentabilne biljke (biljke čaja, pirinač). Kada se kod nas vrši terasiranje, uglavnom se nakon toga podižu voćnjaci i vinogradi. Terasiranje je skupo i podrazumeva upotrebu građevinskih mašina. Za to su najpovoljnije južne ekspozicije. Ako se terasiranje ne uradi oprezno, može doći do katastroflne erozije i degradacije zemljišta.

5.Na nagibima većim od 40° se nalaze travnjaci i šume. Tu ih treba i zadržati, a ako ne postoje, onda je preporučljivo zasnivanje. Tu je zemljište obično plitko, često i kamenito. Osim što erozija trajno odnosi zemljište, sa njim odlazi i velika količina hraniva. Sa erozijom ode više hraniva od količine koju je usev mogao izneti žetvom. Prisustvo biljaka na nagibima pomaže boljem zadržavanju padavina i omogućuju bolje upijanje vode od strane zemljišta.

 

Prilikom rada na nagnutom terenu postoje ograničenja do kog nagiba se koja oruđa koriste:

- do 25°, vešt obučen traktorista mođe da radi oruđima,

- travokosačice mogu da rade do nagiba 40°.

 

Konturna obrada podrazumeva obradu i setvu po konturama ili slojevima, gde se u neke slojeve seju gustoredi usevi, a izemđu njih se seju jednogodišnji usevi. Povremeno se vrši zamena ovih polja u smislu da ono što je bila zatravljena površina se razorava, a prostor korišćen za jednogodišnje useve se zatravljuje.

 

Ljuštenje

 

 

Ljuštenje predstavlja plitku obradu zemljišta posle ranih preduseva koji se skidaju u rano leto ili u toku leta u cilju stvaranja plitkog, rastresitog sloja na površini oranice. Takvi usevi su krmne smeše, strna žita, uljana repica, grašak i dr.

Ljuštenje je prva faza redovne obrade, ona je u suštini pripremna mera obradi na punu dubinu, odnosno osnovnoj obradi.

Osnovni ciljevi ljuštenja su:

-          zaoravanje žetvenih ostataka, korova, njihovo mešanje sa zemljištem i omogućavanje njihovog razlaganja;

-          poboljšanje vodnog režima zemljišta, smanjenjem evaporacije i boljim upijanjem vode;

-          podešavanje toplotnog režima zemljišta;

-          uništavanje korova i štetočina, ometanje porasta višegodišnjih korova i provociranje nicanja semena korova i kulturnih biljaka koje se kasnije pre donošenja semena uništavaju osnovnom obradom;

-          pospešivanje mikrobiološke aktivnosti, dovođenje zemljišta u stanje biološke zrelosti;

-          lakše i kvalitetnije izvođenje osnovne obrade i smanjenje potrošnje energije.

 

Stepen postizanja ovih ciljeva zavisi od vremena i dubine ljuštenja, izbora oruđa i načina izvođenja.

Najbolje vreme ljuštenja je što bliže žetvi. Ako je moguće izvesti, odmah nakon kombajna, ako biljni ostaci nisu usitnjeni, treba ih usitniti tarupum i nakon toga izvršiti ljuštenje. Razlog ovome je to što zemljište u tom trenutku sadrži određenu količinu vlage u površinskom sloju, što povoljno utiče na bolji kvalitet rada mašina, a pritom se u zemljištu čuva vlaga zatvaranjem kapilarnih pora. U suprotnom, s obzirom da se ovo obavlja u toku leta, zemljište brzo gubi vlažnost i stvrdnjava se.

Dubina ljuštenja zemljišta zavisi od mnogih faktora kao što su: količina biomase koju treba zaorati, tipa zemljišta, klimatskih i vremenskih prilika, stanja vlažnosti zemljišta i dr. Na suvom zemljištu, pri većoj koliičini biljnih ostataka, ljuštenje treba obaviti na veću dubinu. U zavisnosti od navedenih činilaca, dubina ljuštenja se najčešće kreće od 10 – 15 cm.

Izbor oruđa za izvođenje ljuštenja zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta, od vremenskih uslova i od željene dubine ljuštenja. Za ljuštenje se mogu koristiti različita oruđa kao što su obični plugovi, plugovi za ljuštenje, tanjirače, freze, kultivatori…

Način izvođenja ljuštenja zavisi takođe od različitih faktora kao što su: kvalitet obrade za predusev, uticaj preduseva na zemljište i na pojavu korova, vremenski uslovi za vreme žetve i td. Na primer:

-  U određenim okolnostima na teškim zemljištima naročito ako se ore pred setvu po vlažnom vremenu može doći do izvrtanja velikih grudvi koje kasnije otežavaju ljuštenje.

-  Usevi nejednako koriste vodu iz zemljišta. Tako, grašak ili krmne smeše ostavljaju mnogo više vode u zemljištu u odnosu na strna žita.

-  Vrsta useva u velikoj meri utiče na zakorovljenost. Gusti usevi sa velikom lisnom masom ostavljaju iza sebe manje korova. Sazrevanjem useva, lisna površina odumire i stvaraju se uslovi za pojavu letnjih korova.

-  Vlažno vreme otežava žetvu, zbog veće zakorovljenosti u takvim uslovima se mora povećati visina žetve, tako da strnište ostaje zeleno sa znatno više biljnih ostataka koje treba zaorati.

-  U aridnim uslovima površinu oranice treba zatvoriti čime se smanjuje njena kontaktna površina i gubljenje vlage.

-  Ljuštenje se ne vrši na zemljištima gde postoji visoka opasnot od erozije, bilo vodom ili vetrom.

 

Osnovna obrada posle ljuštenja strniša se izvodi lakše i kvalitetnije sa manjom potrošnjom energije. Međutim, ukupna potrošnja energije se ne smanjuje, jer i za izvođenje ljuštenja se troši energija.

 

Vreme oranja

 

 

Prema vremenu oranja razlikujemo:

-          Jesenje oranje

-          Prolećno oranje

-          Letnje oranje

 

Jesenje obrađivanje oranice

 

Može biti dvojakao: posle strnina i posle okopavina.

Posle strnina se vrši takozvano ugarivanje, koje predstavlja vid obrade zemljišta kojim se vrši zaoravanje žetvenih ostataka, korova i drugih materijala, koji se nalaze na površini zemljišta. Pod strnišima se podrazumevaju usevi gustog sklopa koji se žanju, kao što su pšenica, ječam, ovas, tritikale, koje se vrlo često gaje širom Evrope. Od navedenih kultura, najčešće se gaji ozima pšenica.

Nakon drugih ranih povrtarskih i industrijskih kultura, takođe se može govoriti o sličnom sistemu obrade. Ovi usevi se žanju u letnjim mesecima (jun, jul) i nakon te žetve sledi ugarivanje. Dakle, obavlja se obrada tokom leta, gde se obrađuje strnjište, zaoravanjem strnjike, odnosto ugarivanjem oranice. U ovom postupku postoje tri važna detalja koje treba pravilno odrediti: vreme, dubina i vrsta oruđa. Vreme samog ugarivanja se podudara sa vremenom žetve (što bliže  njoj, to ima više smisla). Svako kašnjenje smanjuje željeni efekat. Ovim se želi smanjiti gubitak vode iz zemljišta i doprineti uništavanju korova. Na ovaj način se dalje postiže aeracija zemljišta i mineralizacija organskih ostataka. Ako bude letnjih kiša, one će se bolje upijati. Na osnovu brojnih ogleda, optimalna dubina zaoravnja strnjike je 10 cm (8-12 cm). Što se oruđa tiče, najbolji su lagani plugovi stnikaši, koji imaju 3-4 reda tela. Za ovo nisu pogodni kultivatori jer oni ne vrše zaoravanje. Pored plugova, kao zamena se mogu koristiti i tanjirače, diskosni i tanjirasti plugovi ili rotacione sitnilice (freze). Kada je reč o korovima, stimuliše se nova generacija korova, koja se može uništiti nekom sledećom merom. Ovo zaoravnaje strnjike znatno smanjuje vučni otpor pri sledećoj obradi na tzv. punu dubinu.

Posle okopavina. Okopavine najčešće ostavljaju zemljište iza sebe u povoljnom stanju iz nekoliko razloga. Uobičajeno je da se pre oranja okopavine đubre stajnjakom, što pomaže da zemljište zadrži mrvičastu strukturu. Okopavine se međuredno obrađuju motikom na manjim površinama i u mnogoljudim zemljama sa ekstenzivnom poljoprivredom ili u intenzivnijim sistemima, obrada se vrši međurednim kultivatorima. Ovim se razbija pokoica, uništavaju korovi i unose đubriva. Takođe, to doprinosi da zemljišta budu rastresita, bolje upijaju vodu, smanjuje se evaporacija, manje je kolebanje temperature, poboljšava se aeracija, a time i rad mikroorganizama i mineralizacija. Korenov sistem okopavina ne vezuje zemljište kao žiličast koren kod trava, tako da je to razlog što je zemljište rastresitije, naročito ako su u pitanju korenasto-krtolaste biljke, čiji je cilj gajenja u zemljištu.

Iz svega pomenutog se može zaključiti da za jesenju obradu ima dovoljno vremena. Međutim ovu obradu mogu ograničavati kasnostasne sorte i vrste biljaka, a zemljište se obrađuje za ozime useve i vrelo često je kratak period između žetve preduseva i setve narednog useva (naročito ozimog). Mera obrade koja sledi posle okopavina je oranje i predsetvena pripema u najčešće neoptimalnim uslovima, tako da pored svih prednosti koje okopavine imaju, zemljište za ozime useve često nije dobro pripremljeno.

 

Jesenje oranje predstavlja posebnu kategoriju osnovne obrade. Pod time stručna literature najčešće podrazumeva obradu zemljišta za jare useve.

Najvažniji zadatak jesenje osnovne obrade je:

-           doveđenje zemljišta u takvo stanje da može da primi i sačuva zimske padavine,

-          obezbeđenje povoljne strukture zemljišta u proleće (mraz je najvolji orač),

-          olakšavanje predsetvene pripreme zemljišta,

-          izbegavanje pojave vodoleža,

-          smanjenje erozije,

-          brže isušivanje površinskog sloja zemljišta za setvu ranih prolećnih useva…

 

Dubina jesenjeg oranja najčešće iznosi 25-35 cm, a zavisi od mnogih faktora:

-          tip zemljišta

-          predusev

-          sadržaj humusa u površinskom sloju zemljišta,

-          donji manje plodni slojevi zemljišta ne treba da se mešaju sa Ah horizontom, naročito ako sadrže Na ili Al,

-          mogućnost formiranja plužnog đona,

-          mehanizacije,

-          konfiguracije terena…

 

Na nagnutim terenima se ne ore u jesen. Na njima se preporučuje setva useva gustog sklopa da bi se smanjila erozija zemljišta. Na plavljenim terenima (pored reka) se takođe izbegava jesenje oranje zbog rečne erozije. Često se na takvim površinama ore u proleće kada prođe opasnost od plavljenja i na njima se često gaji kukuruz kao monokultura. U jesen se ne oru ni jako peskvita zemljišta. U humidnim oblastima takođe nije neophodno jesenje oranje, jer zemljišta imaju dovoljno nakupljene vlage, a velika količina padavina u toku zime ih sabija.

 

Efekat jesenjeg oranja je bolji što je bliže letu, a smanjuje se ako se obrađuje bliže zimi. Međutim, često se gaje kasni predusevi, tako da se njihovim kasnim ubiranjem uz pojavu jesenjih kiša, ova mera prolongira i često se kasni sa oranjem (zimsko oranje). Time se umanjuju pozitivni efekti (nakupljanja vlage u zemljištu i izmrzavanje zemljišta). Iz tog razloga se smanjuje dubina oranja.

 

Zimsko oranje

 

Često se dešava da zbog kiše ili mrazeva neke parcele ostaju nepoorane u toku jeseni. U našem klimatu, oranje se često može nastaviti i u zimskom peiodu. Ovo treba svakako iskoristiti i tada kad kvalitet oranja nije najpovoljniji. Do proleća, usled naizmeničnog smrzavanja i kravljenja, grudve zemljišta se raspadaju i stvaraju se strukturni agregati. Iskustvo pokazuje da je zimsko oranje bolje od prolećnog i da id a obezbeđuje kasnije lakšu i kvalitetniju predsetvenu pripremu u proleće..

 

Prolećno oranje

 

Pravilo je da se za jare useve ore u jesen, izuzev primera prethodno navedenih. Međutim, iz navike proizvođači često vrše prolećno oranje, pri čemu ukazuje da je u nekim slučajevima ono bolje, jer zemljište se ne rasplinjuje i ne sabija. Oni jesu relativno u pravu, ali najčećće se do tog zaključka dolazi na zemljištu koje nije poorano na punu dubinu, kao ni đubreno organskim đubrivima. Poorane površine u proleće nemaju iste osobine kao kada su orane u jesen.

Treba nastojati da za proleće ostaju samo one parcele na kojima jesenje oranje ne predstavlja prednost (peskuše). Najlakše je na peskušama koje je najbolje orati neposredno pre setve. Na drugim tipovima zemljišta bolje je izbegavati oranje u proleće i tada ako nije izvršena osnovna obrada u jesen. To se posebno odnosi na zemljišta teškog mehaničkog sastava. Na tim zemljištima treba tražiti druga, bolja rešenja.

 

Nedostaci prolećnog oranja. Ako se obavlja prolećno oranje, njime se neće u većoj meri sačuvati voda iz zimskih padavina, a kada se poore, povećaće se odavanje vode zbog povećane zapremine. Prolećno oranje predstavlja gubitak vremena i gubitak zemljišne vlage. Ipak, kada se vrši prolećno oranje, sigurno će se orati pliće nego inače i ne ore se jako vlažno zemljište, jer se vlažna oranica teško dopunski obrađuje sa težim oruđima, potrebno je više prohoda i zemljište se lako stvrdne. Odmah nakon oranja, zatvara se brazda drljanjem ili tanjiranjem, u zavisnosti od tipa zemljišta. Osnovni cilj je sprečavanje gubitka vode u zemljištu.

Kao posledica nepovoljnih uslova za klijanje i nicanje, dobije se nepotpun sklop i neujednačen usev, čiji dalji razvoj u potpunosti zavisi od vremenskih uslova.

 

U cilju smanjenja negativnih efekata, potrebno je voditi računa o sledećem:

-          da se vlažnost zemljišta snizi za optimalni nivo za obradu;

-          smanjiti dubinu obrade na 15-20 cm ako to dozvoljavaju biljni ostaci;

-          predsetvenu pripremu treba obaviti u što manje prohoda istovremeno sa oranjem u cilju smanjenja evaporacije.

 

 

 

SISTEMI OBRADE ZEMLJIŠTA

 

Definicija i podela

 

 

Sistem obrade zemljišta predstavlja zbir i redosled pojedinih mera i faza obrade koji se primenjuju za pojedine useve ili grupu useva. Sistem obrade spaja mere i faze obrade u jednu logičnu celinu.

Sistemi obrade zemljišta zavise od klime, zemljišta, reljefa, plodoreda, đubriva, raspoložive mehanizacije, nivoa ulaganja u proizvodnju, veštine i znanja koje se ulaže. Dobar je onaj sistem obrade zemljišta koji uz manji utrošak energije obezbeđuje optimalno stanje zemljišta za biljke. Sistemi obrade zemljišta se u literaturi i praksi dele na sledeći način:

1. Prema vremenu setve:

-          za ozime useve

-          za jare useve

-          za naknadne useve

2.Prema tipovima zemljišta:

-          za peskovita zemljišta,

-          za hidromorfna zemljišta,

-          za halomorfna zemljišta.

3.Prema posebnim koncepcijama: zasnivanje oranica npr.

4.Prema usevima: u posebnim literaturama se preporučuje posebna obrada za različite, pojedinačne useve, pogotovu kod onih kod kojih je obrada specifična.

5.Prema sistemima: minimalna obrada (redukovana) - ušteda energije i smanjenje raubovanja zemljišta.

 

 

Sistemi obrade zemljišta za ozime useve - posle kasnih preduseva

 

 

Optimalno vreme setve ozimih useva na našim prostorima traje od kraja avgusta do kraja oktobra. Mimo toga je tolerantno vreme setve. U jesen se mogu sejati ozima grahorica, uljana repica, ozimi grašak, trave, lucerka, ozima strna žita, rano povrće. Ako su predusevi bile rane kulture postoji solidno vreme (3-4 meseca) za kvalitetnu i blagovremenu obradu.

Prema klasičnom sistemu, treba izvršiti ljuštenje strništa, oranje za setvu i predsetvenu pripremu.

 

Ljuštenje strništa se obavlja plugovima stnjikašima, a u drugom slučaju može da se izvede i tanjiračom, frezom, diskosnim i tanjirastim plugovima. Poželjno je da se radi predveče i noću, jer je tada najmanji gubitak vode, naročito u istom danu kada je žetva. Time se postiže željeni efekat ljuštenja (zemljište se bolje obrađuje jer je vlažnije), odnosno da se sačuva voda u zemljištu (zemljišna vlaga).

Nakon ljuštenja se preporučuje zatvaranje oranja pomoću valjka i vrlo plitkog drljanja (u jednom prohodu i jedno i drugo). Valjanje treba da obezbedi blizak kontakt zemljišta sa korovima i žetvenim ostacima i podsticanje minralizacije, kao i podizanje kapilarnoe vode u obrađeno zemljište, što opet poboljšava mineralizaciju. Drljanje sprečava evaporaciju, jer tako složeni zemljišni agregati smanjuju gubirak vode. Ovde se primenjuje plitko drljanje, da se ne bi izbacila sveže zaorana masa.

 

Mesec dana nakon navedenih mera, moguće je obaviti (u Vojvodini) plitko letnje oranje (15-20 cm). Njemu je cilj uništavanje onih korova koji su isprovocirani da niknu. Uz to mogu se eventualno unositi đubriva. U ovom sistemu obrade zemljišta je obavezno uraditi pre njega valjanje i drljanje. Obzirom da troši dosta energije, nekad nije ekonomično. Od ovog plitkog oranja se zbog toga često odustaje.

 

Alternativa letnjem plitkom oranju može da bude letnje duboko oranje na onu dubinu na kojoj se inače ore za setvu ili “hemijsko oranje” odnosno primena herbicida. Letnje duboko oranje zaživelo je u aridnim područjima Srbije, a u novije vreme se primenjuje i u drugim oblastima, zbog “sušnih leta” kada vrlo često izostaje efekat mineralizacije i slabo je nicanje korova. U ovim uslovima, primenom letnjeg dubokog oranja se može izostaviti i ljuštenje. Na ovaj način u aridim područjima se zemljište potpuno osuši, organski ostaci konervišu, a zemljišni koloidi koagulišu. Rizomski korovi se isušuju, a dalja obrada zemljišta se nastavlja kada padnu kiše i zemljište upije vodu.

 

Ako ima dovoljno vlažnosti, mesec dana nakon ljuštenja strnjišta, zemljište će se ponovo zakoroviti, jer valjanje stimuliše nicanje korova, naročito ukoliko je nakon ljuštenja pala kiša. Tada se zemljište može tretirati totalnim herbicidima. Primenjuju se totalni herbicidi, najčešće na bazi glifosata, koji uništavaju sve biljke, a deluju translokaciono (sistemično – biljka ih usvaja, oni se unutar biljke šire, blokiraju životne procese i cela biljka odumire). Primena ovog herbicida treba da omogući da svi korovi koji su nikli budu uništeni (uništen sav biljni pokrivač). Nakon toga, jako je važno da narednih 6h ne padne kiša, jer bi ona umanjila efekat (dejstvo) herbicida. U narednih 2-3 nedelje zemljište se ne obrađuje i ne puštaju se domaće životinje na toj parceli, a nakon tog vremena je moguće pristupiti nekoj daljoj obradi u zavisnosti od toga šta se seje. Nakon tog vremena nema štetnih ostataka koji će štetiti usevu. glifosat ne utiče na seme korova koji nisu nikli, kao ni na rizome čiji nadzemni delovi nisu tretirani. Međutim, treba imati na umu da ni glifosat nije bezopasan po životnu sredinu, te ga treba primeniti tačno prema uputstvu. Uz to, poželjno je da ne bude previše toplo, tako da se on primenjuje u hladnijim delovima dana. Ova mera se često preporučuje na njivama sa višegodišnjim rizomskim korovima, koji nisu suzbijeni obradom i drugim herbicidima. U nekim zemljama, herbicidi na bazi Glifosata su zabranjeni, ali vremenom će dolaziti drugi noviji totalni herbicidi.

 

Obrada zemljišta tokom leta bez obzira o kom vidu obrade zemljišta se radi, značajno doprinosi i suzbijanju insekata i glodara, bez obzira na stadijum razvića. Tako se obradom smanjuju populacije gundelja, žičnjaka, štetne ose, bauljara, lisne vaši, sovice, rovca. Na ovaj način se uništavaju insekti, ili se povređuju, što smanjuje njihovu vitalnost. Larve izbačene na povrinu, postaju plen ptica. Ukoliko su zaorani na veću dubinu bivaju napadnuti od strane gljivica zbog prisutnosti vlage. Glodari mogu biti direktno uništeni ili se uništavaju njihova skrovišta i tada lako bivaju plen ptica grabljivica. Bez letnje obrade, oni se moraju suzbijati hemijskim putem.

 

Oranje za setvu se po klasičnom pristupu obavlja u jesen na 20-30 cm. Ako nisu primenjena đubriva, treba ih uneti pre oranja. Ovom merom se dodatno uništavaju korovi, zemljište se seče, drobi, meša. U današnje vreme postoji tendencija da se jesenje oranje zameni sa letnjim oranjem kada se u zemljište unose žetveni ostaci i đubriva što je pogodnije zbog uštede vremena i bolje raspodele poslova.

 

Predsetvena priprema zemljišta zavisi od toga šta joj je prethodilo, vremenskih uslova, te se zemljište može prpremiti na sledeći način: ako su prethodla dva ili tri oranja, onda je moguće spremiti zemljište drljanjem, poravati ga; ako je do oranja pred setvu za jesen zemljište neobrađeno i netretirano totalnim herbicidima, onda se mora bar dva puta tanjirati, a uz to i drljanje ili obrada sevospremačem, što dosta poskupljuje proizvodnju.

Prvo tanjiranje se obavlja gde je moguće poprečno u odnosu na brazde, a drugo unakrsno od prethodnog, da bi se najbolje izmešalo zemljište. Važno je da predsetvena priprema zemljišta ne bude obavljena previše rano u odnosu na moment setve (treba da bude što bliže setvi). Za setvu ozimih useva ne treba previše usitnjavati zemljište, jer dovodi do stvaranja pokorice, većeg izmrzavanja i podlubljivanja useva. Grubo pripremljena njiva sa krutim agregatima je bolja za ozime useve, jer će oni tokom zime da posluže kao zaštita mladim biljkama, a inače će ih mraz vremenom usitniti. Prisustvo krupnijih agregata smanjuje i eroziju zemljišta. U predsetvenoj pripremi zemljišta treba izbegavati frezu.

 

Moguće je da se posle ranih preduseva zemljište potpuno obradi bez oranja. Tada se ljuštenje obavlja tanjiračama, a dublje se zemljište obrađuje razrivačima (čizel plugovima). Može se potpuno izostaviti oranje. A po krajnje redukoanoj obradi moguće je vršiti i direktnu setvu useva.

 

 

Sistemi obrade zemljišta za ozime useve - posle ranih preduseva

 

 

Kasni predusevi se ubiraju u septembru i oktobru. Postoji veliki broj vrsta i sorti koje pripadaju ovoj grupi. Oni uglavnom daju visok prinos i dobar kvalitet. Tipičan predstavnik je kukuruz, koji se u Srbiji gaji na velikim površinama. Osim kukuruza, tu spadaju i brojne druge vrste kao što su šećerna repa, soja, suncokret, krompir, konoplja, sirak i veliki broj povrtarskih vrsta (npr. kupus i cvekla). U ovom slučaju, malo je vremena za kvalitetnu obradu. Kako bi se ovo prevazišlo, mogu se gajiti biljke kraćeg vegetacionog perioda i ranije sorte i hibridi.

 

Posle kasnih preduseva, zemljište se može obraditi na dva načina: sa oranjem i bez oranja.

 

1.Obradu sa oranjem treba obavezno primeniti kada predusevi ostavljaju veliku količinu žetvenih ostataka (kukuruz, sirak, kasni hibridi suncokreta) i kada je parcela zakorovljena ili zbijena (dugo neobrađivana oranja). Posao je dodatno otežan kada celu biljku (bez seckanja) treba zaorati. Na primer, kukuruz kada je gajen za seme, bere se samo na klip, a ostatak biljke ostaje na oranici. Ako se ne koristi na neki drugi način, treba je zaorati, ali je prethodno treba usitiniti i to se može uraditi tarupom (biljne sitnilice) ili tanjiračom, a savremeni berači kukuruza (kombajn) sami to rade. Vrlo se često pšenica i kukuruz gaje u dvopolju, tako da je otežavajuća okolnost za setvu pšenice gajenje kasnih hibrida, koji se kasnije žanju.

Oranje treba da se obavi što pre na punu dubinu (25-30cm) u slučaju kada se unosi cela stabljika kukuruza, a u suprotnom, ako se ona ne unosi, dovolno je orati na 20-25cm dubine. Dublja obrada od ove samo je ekonomski skuplja, pogotovo kada je interval između oranja i setve kratak.

Predsetvena priprema koja sledi je tanjiranje i valjanje neravnim valjcima, a izbegavaju se kultivatori i drljače koje izbacuju žetvene ostatke na površinu zemljišta. Tanjirača će dovoljno usitniti i mešati zemljište, odnosno homogenizovati žetvene ostatke, đubriva i zemljište. Valjanje neravnim valjcima podstiče razbijanje krupnih agregata, podstiče kapilarni uspon što će poboljšati minralizaciju.

 

Posle višegodišnjih preduseva (lucerka, detelina, travnjaci) treba da uključi oranje u cilju prekidanja životne aktivnosti biljaka i zaoravanja korenove mase. Posle ovih useva, zemljište je zbijeno, a površinski sloj je najčešće suv. Zbijanje je posledica sleganja, kontrakcije i gaženja, zbog učestalih ubiranja useva. Pored toga, zemljište je proraslo korenjem živih biljaka.

Obradu treba započeti oranjem plugom sa predplužnjakom, na željenu dubinu, s obzirom da suv površinski sloj po pravilu ne onemogućava pliću obradu. Posle oranja, u cilju zatvaranja zemljišta, može se tanjirati i valjati. Ove operacije se po potrebi ponavljaju do konačne predsetvene pripreme u zavisnosti od ožiljavanja biljaka i stanja zemljišta. Kod predsetvene pripreme treba izbegavati upotrebu drljače, setvospremača i kultivatora, jer radni delovi ovih mašina izvlače organske ostatke na površinu zemljišta. Predsetvena priprema se najčešće izvodi tanjiračama ili oruđima sa aktivnim radnim organima.

 

2.Obrada zemljišta bez oranja se može vršiti nokon korenasto-krtolastih biljaka, ali i soje i konoplje. Obrada bez oranja se vrši kako bi se uštedela energija, a šta će se upotrebiti od oruđa, zavisi od tipa i stanja zemljišta, kao i klimatskih prilika, zakorovljenosti parcele, raspoloživog vremena za obradu i mehanizacije, samog useva i ekonomičnosti gajenja. Dobri rezultati se postižu i upotrebom razrivača zajedno sa nekom od mera dopunske obrade. Nekad se odmah nakon žetve može upotrebiti samo drljanje (posle korenasto krtolastih kultura). Na nekom zemljištu, nakon soje na primer, može se upotrebiti tanjirača. Mogu se primenjivati i različite kombinacije dopunskih mera obrade zemljišta, odnosno setvospremači.

Sistem obrade zemljišta bez oranja omogućuje da se na velikim površinama uz relativno male troškove izvrši brza obrada zemljišta i priprema za setvu, što ima povoljne ekonomske efekte na proizvodnju.

 

 

Sistemi obrade zemljišta za jare useve

 

 

Pod jarim usevima se podrazumevaju oni usevi koji se seju u proleće. U našim uslovima najvažniji jari usevi su kukuruz, suncokret, šećerna repa, soja, konoplja, jare strnine i td. Postoje tri osnovna roka prolećne setve: rani, srednji i kasni rok.

Rani rok je krajem zime, kada se može sejati ječam, ovas i druga strana žita, repa, grahorica i druge kulture koje podnose niske temperature, ali ne zahtevaju veću toplotu za klijanje i nicnje.

Srednji rok je februar i prva polovina marta i to je vreme kada se seju soja, suncokret, konoplja, lucerka,…

Kasni rok je april, kada se seje jako veliki broj kultura kao što je kukuruz, duvan, paradajz, paprika, krastavac i dr.

 

Kada se jari usevi seju posle ranih preduseva, za obradu zemljišta ima oko osam meseci, tako da sistem obrade može da sadrži sve faze blagovremene i kvalitetne obrade. U tom slučaju, sistem obrade zemljišta se sastoji iz više faza. Prvo se vrši prethodno ljuštenje u leto i osnovna obrada u jesen, a nakon toga predsetvena priprema za usev, što zahteva dosta vremena, energije i rada. Oranje će nakon ljuštenja uništiti nikle korove i povećati kapacitete za vodu i vazduh, a zemljište će da upije dovoljno jesenjih i zimskih padavina, zbog uvećane zapremine. S proleća će biti sigurnija efikasnost herbicida. Koren biljaka koje će se gajiti imaće bolje uslove za svoj razvoj i uslovno ukupan habitus biljke će biti veći i bolji (više listova, veća visina,…). Mraz koji se javlja tokom zime na pooranom zemljištu će dodatno sitniti zemljište na osnovu promene agregatnog stanja vode, odnosno dolazi do njenog uvećanja, širenja pri čemu se formiraju kristali leda koji su oštri i seku zemljište (“mraz je najbolji orač”). Jesenjim oranjem se doprinosi smanjenju broja štetočina i smanjuje se broj insekata i glodara.

 

Osnovna obrada posle kasnih preduseva se iz organizacionih razloga najčešće izvodi kasno u jesen, posle setve ozimih useva. Dešava se da između skidanja useva i osnovne obrade prodje i do dva meseca. Za to vreme, njiva je nezaštićena od jake evaporacije. Zato u cilju čuvanja vlage neposredno posle skidanja tih useva treba primeniti tzv. “zaštitnu obradu”. Zaštitna obrada u zavisnosti od količine i žetvenih ostataka se izvodi teškim tanjiračama ili razrivačima. Plitko obrađen površinski sloj smanjuje evaporaciju i osakšava kasnije izvođenje oranja.

 

Veoma je korisno drljačom ili vlačom zatvoriti jesenju brazdu u jesen radi što ravnomernijeg izmrzavanja poorane površine. Ako se ne zatvori brazda, zemljište će biti više izmrvljeno tamo gde su bili vrhovi brazda. Na teškim zemljištima, ravnije zemljište u jesen znači manje rada na ravnanju terena i predsetvenoj pripremi u proleće.

 

Prolećno oranje

Pravilo je da se za jare useve ore u jesen, izuzev primera prethodno navedenih. Međutim, iz navike proizvođači često vrše prolećno oranje, pri čemu ukazuje da je u nekim slučajevima ono bolje, jer zemljište se ne rasplinjuje i ne sabija. Oni jesu relativno u pravu, ali najčešće se do tog zaključka dolazi na zemljištu koje nije poorano na punu dubinu, kao ni đubreno organskim đubrivima. Poorane površine u proleće nemaju iste osobine kao kada su orane u jesen.

Nedostaci prolećnog oranja. Ako se obavlja prolećno oranje, njime se neće u većoj meri sačuvati voda iz zimskih padavina, a kada se poore, povećaće se odavanje vode zbog povećane zapremine. Prolećno oranje predstavlja gubitak vremena i gubitak zemljišne vlage. Ipak, kada se vrši prolećno oranje, sigurno će se orati pliće nego inače i ne ore se jako vlažno zemljište, jer se vlažna oranica teško dopunski obrađuje sa težim oruđima, potrebno je više prohoda i zemljište se lako stvrdne. Odmah nakon oranja, treba izvršiti zatvaranje brazde drljanjem ili tanjiranjem, u zavisnosti od tipa zemljišta. Osnovni cilj je sprečavanje gubitka vode u zemljištu.

 

 

Predsetvena priprema zemljišta za jare useve

Osnovni zadatak predsetvene pripreme zemljišta je da stvori fin, rastresit sloj zemljišta, povoljnih osobina, bez obzira o kom je usevu reč, takozvana “tvrda posteljica, a mek pokrivač”.

Posle jesenjeg oranja, ako je blagovremeno obavljeno, mraz je uradio svoj posao, tako da je čak i na teškim zemljištima u proleće moguće samo drljanjem popraviti i spremiti zemljište za setvu.

Nasuprot tome, posle prolećnog oranja se često dolazi u priliku da dopunska obrada mora biti u nekoliko prohoda: tanjirača i/ili kultivator, kao i druge dopunske mere obrade kao što su drljača, freza, … Moguće je pojedina oruđa agregatirati i smanjiti broj prohoda, tako da je setvospremač dobro ređenje.

Svakim prohodom oruđima po zemljištu, ono se sabija i time mu se smanjuje ukupna poroznost, a povećava se zapreminska masa. To je razlog zbog koga se teži da se ono pripremi sa što manje prohoda. U poslednje vreme, sve više se teži monofaznoj agrotehnici gde se pored osnovne obrade vrši i đubrenje, ali i setva i tretiranje pesticidima.

Dubina rada prilikom dopunske obrade zemljišta se prilagođava određenoj dubini setve. Previše duboka predsetvena priprema zemljišta podstiče evaporaciju i neujednačeno nicanje. Na težim zemljištima se dozvoljava 2-3 cm dublja obrada radi bržeg zagrevanja.

U predsetvenoj pripremi se izbegava upotreba teških tanjirača, jer one ne obezbeđuju jednofaznu obradu zemljišta, a doprinose gubitku vode iz zemljišta.

Veoma je važno da se predsetvena priprema obavi na već prosušenom zemljištu, odnosno pri povoljnoj fizičkoj zrelosti zemljišta za obradu. Prerana obrada dovodi do sabijanja i kvarenja fizičkih osobina, posebno u tragovima točkova traktora, dok zakasnelom pripremom se povećavaju gubici evaporacijom.

 

 

Sistemi obrade zemljišta za naknadne i postrne useve

 

 

Pod naknadnim usevima podrazumevamo postrne useve i međuuseve, koji se seju u toku leta iza glavnog useva, odnosno posle strnih žita, krmnih smeša, graška, uljane repice. Ovi usevi imaju kratku vegetaciju i koriste se za ishranu stoke ili za zelenišno đubrenje. Osnovni cilj im je da se dobiju dve žetve godišnje. Svi ti usevi za svoje gajenje koriste ono vreme koje se tradicionalno koristilo i za odmor zemjišta i za njihovu kvalitetnu obradu. Moguće je gajiti ih nakon žetve ranih useva krajem proleća i početkom leta, odnosno nakon graška, uljane repice, krmne smeše, strnih žita i ranog povrća.

 

U ovom sistemu ima najmanje vremena za obradu. Zbog toga je ovde cilj priprema zemljišta u što kraćem vremenu. Zbog toga se neke faze obrade izostavljaju.

- Može se izostaviti oranje ili se ore vrlo plitko na 10-20cm.

- Umesto oranja može se primeniti integralna obrada zemljišta ili rotaciona sitilica koja omogućuje osnovnu i dopunsku obradu.

- Takođe moguće je primeniti i tanjirače, kultivatore, razrivače, nakon čije primene sledi valjanje, drljanje ili različita kombinovana oruđa (setvospremači).

 

Posle setve postrnih i naknadnih useva, neophodno je valjanje, a vrlo često i navodnjavanje. Ako je nastupio sušni period, usev bez ove mere ne može da nikne. U slučaju valjanja relativno suvog zemljišta, čak je često i neophodno navodnjavanje, jer svako gajenje bez navodnjavanja predstavlja veliki rizik.

 

 

Sistemi minimalne obrade zemljišta (redukovana obrada zemljišta)

 

 

Konvencionalni sistemi obrade zemljišta uključuju veliki broj pojedinačnih radnih operacija. Od ljuštenja do površinske pripreme i setve, kod nekih useva je često potrebno i preko deset različitih operacija. Ako se ovim merama obrade dodaju i mere đubrenja, nege, zaštite, kao i prohodi pri žetvi ili berbi useva, tada broj pojedinačnih operacija može da bude i 15-25. To istovremeno znači i toliki broj odvojenih prohoda, što zahteva veoma mnogo vremena, ljudskog rada, energije i jako poskupljuje proizvodnju. Pored toga, ovakav tehnološki proces može da ima i negativne posedice na zemljište. Usled velikog broja prohoda teškim mašinama, zemljište se sabija, pogoršava se njegovo fizičko stanje i plodnost.

 

Sistemi minimalne (redukovane) obrade zemljišta su nastali kako bi se umanjile posledice velikog broja prohoda i radnih operacija.

Pod pojmom redukovane obrade zemljišta se podrazumeva smanjenje dubine obrađenog sloja, broja pojedinačnih operacija, njihovo spajanje i ili potpuno izostavljanje.

Redukovana obrada se odnosi na sve vidove uprošćene obrade, koje u poređenju sa klasičnim obezbeđuju uštedu energije, ljudskog i mašinskog rada, smanjuju vreme potrebno za obradu, obezbeđuju kvalitetno obavljanje radova u optimalnom agrotehničkom roku uz smanjenje troškova proizvodnje. Smanjenje troškova obrade se može tolerisati sve do onog stepena dok ne dovodi do opadanja prinosa.

 

Jedan od vidova obrade zemljišta je konzervacijska obrada, koja ima za cilj smanjenje intenziteta obrade zemljišta, u težnji između ostalog da jedan deo žetvenih ostataka štiti zemljište od erozije. Prvo što se može uraditi jeste smanjenje dubine oranja. Drugo je smanjenje broja obrađivanja. Umesto 2-3 oranja i 2-3 tanjiranja, vrši se jedno oranje i jedno tanjiranje. Moguće je agregatiranje oruđa za obradu tako što se agregatiraju 2-3 operacije (mere).

 

Jedan od vidova redukovane obrade je i obrada u uzanim trakama u kojima se seju biljke. Između traka ostaje prostor koji se ne obrađuje. Pojava korova na neobrađenom delu zemljišta se reguliše primenom herbicida. Neobrađeno zemljište štiti od erozije i gubitka humusa. Ovo se najčešće vrši posebnim mašinama till-plant - erima, kojima se istovremeno obrađuje zemljište (u trakama širine oko 25 cm do dubine 7-10 cm), vrši se setva, unošenje mineralnih đubriva i pesticida, čime pored površine koja se obrađuje, smanjuje i broj prohoda.

 

U određenim uslovima je moguća setva u neobrađeno zemljište (direktna setva). Vrši se tako što se ne obrađuje cela površina zemljišta, već samo uska traka širine 3-4 cm ispred ulagača semena. Za ovu namenu se koriste posebne sejalice na koje se montira motičica ili raoničić koji para zemljište, da bi se ubacilo (posejalo) seme (no till, zero till). Takođe, tu se nalaze i ulagači za mineralno đubrivo i pesticide.

Direktna setva je pogodna na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava, koja se nalaze u dobrom kulturnom stanju. Na teškim, glinovitim, suvim zemljištima sejalice za direktnu setvu ne obezbeđuju zadovoljavajući kvalitet rada. Seme se često polaže nedovoljno duboko ili ostaje na površini i zbog nepotpunog sklopa biljaka se ostvaruju niži prinosi. Primena direktne setve je nezamisliva bez primene herbicida (najčešće totalnih bez produženog dejstva, npr. Reglone) kojima se tretira neobrađeni deo zemljišta.

 

Pod redukovanom obradom se podrazumeva i izostavljanje međuredne obrade zemljišta, koja je tipična za okopavine. Pritom se oslanja na uništenje korova herbicidima. Međuredno kultiviranje ima za cilj uništavanje pokorice, korova i unošenje đubriva, dok se u redukovanoj obradi odriče toga.

 

Svi vidovi redukovane obrade se koriste u skladu sa mogućnostima, znanjem, tehničkim mogućnostima i prilagođavaju se tipu zemljišta i uslovima klime, kao i usevima i plodoredu. Postoje kulture koje ne trpe redukovanu obradu: lucerka, korenasto-krtolaste biljke (one su podesne da se nakon njihovog razoravanja vrši redukovana obrad, pred naredni usev).

 

Nedostaci redukovane obrade zemljišta:

- Jače sabijanje zemljišta, veći mehanički otpor, teže prodiranje korena u dubinu;

- Nemogućnost unošenja organskih i mineralnih đubriva i biljnih ostataka;

- Smanjen kapacitet za vodu i vazduh zbog manjeg udela grubih pora;

- Smanjena biološka aktivnost;

- Usporeni procesi mineralizacije i razlaganje;

- Smanjena je dinamika hraniva - potrebna je veća količina mineralnih đubriva;

- Akumulacija hraniva u površinskom sloju, a osiromašenje dubljih slojeva zemljišta;

- Veća zakorovljenost, naročito višegodišnjim korovima;

- Povećan broj štetočina;

- Veća pojava biljnih bolesti;

- Tehnički nedostaci u setvi;

- Povećan rizik u proizvodnji;

- Visoka cena specijalizovanih mašina.